Ноћни гласови
| Ноћни гласови Писац: Војислав Илић |
1.
На пучини плавој тишина почива,
За Олимпом сунце у тами се скрива.
Са галија царских, што на мору леже,
Кроз вечерњи сутон пуцањ се разлеже
И док све у миру и санку почива
Изненадни шум се диже и разлива.
2.
Тамо куда прошлост од искони дрема,
И јуначки клефта на пљачку се спрема,
Где се вите куле са обала беле,
И топови стрше с мрачне цитаделе,
Чудан неки узвик задрхта у ноћи
И потону глуво у тавној самоћи.
з.
Још не свиће зора, још не поју петли,
Сладострасно бледа Дијана ми светли;
А море, и небо, и обале бајне
Разливају шапат и узвике тајне:
То природа јужна, у вечери касне,
Шуми своје песме заношљиво страсне.
Солун, 15. фебруар 1889.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 109, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|