Носталгија (Душан Срезојевић)
| Носталгија Писац: Душан Срезојевић |
Носталгија
У зимско јутро маленога града
Вуку се мутне силуете људи.
Оловни оклоп непојамних јада.
Тишти ум грозно и да се излуди.
Пред перспективом невољнога пута,
Личећи каквој чудовишној буби
К'о у бунилу силуета лута
За мишљу које смисао се губи.
И кад на мутном новембарском своду,
Као магијом, указа се сунце
И будећи из мртвих снова воду
Пурпурном кишом запраши врхунце;
Застремише све главе у висину,
С очима мутног, грозничавог сјаја,
Загњуреним у бездану дубину
Пурпурних њива пружених без краја.
Напомене
[уреди]Носталгија. — Бранково коло, 1911, XVII, 29 и 30, 456.
Извори
[уреди]- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|