Новој Години
| Новој Години Писац: Владимир Васић |
Новој Години
Стара мину, а нова се роди,
- Стару крије густе таме мрак,
Нова тихо с неба доле броди,
- А грли је топлог сунца зрак.
Једна мине, а јавља се друга,
- Стара оде тражит' други стан,
Нова слази видет' земног круга,
- И ево је данас греје дан.
Време лети и године с њиме,
- Ал' јој с' нигда не затире траг,
Јер с годином понавља јој с' име,
- И освиће дан нам њезин драг. —
На трон ступаш, владатељко света,
- Под тобом је цео земни шар,
Земља српска тебе жељно срета,
- Јер надежда ти си њојзи дар.
Трону твоме Србија ти пада,
- Теби једној свој уздиже глас,
Јер си кадра сачуват' од пада
- Браћу сродну и усрећит' нас.
Ланце ропства што векови знају,
- Раскинути може твоја част,
Срби радо жертве своје дају,
- Да се славе, с њима бере сласт.
Најсветије за Србина речи,
- Остварити тек твој може Мај,
Косово се само жертвом лечи,
- Игу туђем који чини крај.
Тешки јарам наше миле браће
- Тек скинути може само Срб,
А Бог храброст свима оним слаће
- Где с' Душанов негда вио грб.
у Београду
Напомена[уреди]
Објављено у часопису Световид, 1861, бр. 2
Извори[уреди]
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 5-6.
|