Виђох чуда прије невиђена,
Ђећехаја пашиницу кара:
„Пашинице, да те Бог убије!
„Што ће твоје шћери по пенџеру?
„Што л' бијеле руке низ пенџере? 5
Она му се окињаше млада:
„Није Нура, тако ми биљура!
„Ни Алема, тако ми калема!
„Ни Ћимета, тако ми нимета!
„Ни Алмаза, тако ми намаза! 10
„За Мурту се ни заклети нећу,
„Јер је Мурта пашу загледала,
„Куд гођ ходи, на срцу га носи,
„Ђе гођ сједи, о паши бесједи:
„„У мог' паше поша од сто гроша, 15
„„А долама од сто синџирлија,
„„Авал бињиш од сто и четири,
„„А димије од три синџирлије,
„„У руци му чибук одбиљура,
„„На чибуку лула од мерџана, 20
„„А у лули тутум каранфиле,
„„Чибук пије, на Мурту се смије.““
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 120-121.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 363-364.
