Не зна се ко је кривљи
0001 На хиљаду и осме стотине
0002 И тридесет и осме године
0003 Зафали се паша Али-паша
0004 Стојчевићу од Херцеговине
0005 У Мостару, Челебић-пазару,
0006 Међу Турке збори на дивану,
0007 Прекрстио ноге на сеџаду,
0008 Дугачки је чибук запалио,
0009 Пак овако вели на дивану:
0010 "Чујте добро, аге од Мостара,
0011 "Да ме не би породила мајка,
0012 "Но кобила која хата мога,
0013 "Ако нећу војску покупити
0014 "Ерцеговце на гласу јунаке,
0015 "На помоћ ћу звати и Бошњаке,
0016 "На Грахово хоћу ударити,
0017 "На душмана војводу Јакова,
0018 "Јер од њега живјења нам нема,
0019 "Који ми се скоро одметнуо,
0020 "Војвода се врло посилио,
0021 "Јер је стека добра пријатеља
0022 "Од госпоцке куће Петровића:
0023 "Он је дао шћерцу најстарију
0024 "За синовца Петровић-владике,
0025 "За сокола Петровића Драга,
0026 "Пак се врло Србин посилио,
0027 "И нашему цару зафалио,
0028 "И Грахово равно одметнуо,
0029 "Он не даје глобе ни пореза,
0030 "Нит’ трећине, ни цару харача.
0031 "И те би му јаде опростио,
0032 "Но војвода више јаде гради:
0033 "Друме ми је путе затворио,
0034 "Већ од мој’ех седам кадилука
0035 "Затвори ми скелу Стреканицу,
0036 "Да не иде добра трговина
0037 "На Габелу Рисанску пазару,
0038 "Ђе долазе од мора трговци,
0039 "Затворише Турску трговину.
0040 "И те бих му јаде опростио,
0041 "Но војвода више јаде гради:
0042 "К себи зове по избог јунаке
0043 "Граховљане, с њима Црногорце,
0044 "И ускоке од Херцеговине,
0045 "Пак им добре харамбаше даје:
0046 "Од Грахова Поповића Вука,
0047 "Од ускока Горанов-Михајла,
0048 "Он је ускок од Херцеговине,
0049 "Дворио је Смајила Ченгића,
0050 "И њега је Јаков премамио,
0051 "Да он буде чети арамбаша:
0052 "Он познаје турске карауле,
0053 "У по ноћи кано усред по дна,
0054 Ту су добре двије харамбаше.
0055 "Ђе удари Горанов Михајло
0056 "Са Грубаном Поповића Вука,
0057 "И с њиовом четом гласовитом,
0058 "Ту остају буле саморане.
0059 "Доста су се блага накупили,
0060 "већ турскога живовања нема.
0061 "Затворише Брда Планиницу,
0062 "Равна Брда а та Гора Црна
0063 "С Арбанијом нашом раздвојише,
0064 "Затворише друма Планиницу,
0065 "А војвода скелу Стреканицу.
0066 "Добро знадем, моја браћо Турци,
0067 "Добро знадем, и добро познајем,
0068 "Владика је њега научио,
0069 "Тер се Јаков цару одметнуо."
0070 (Још то вели паша од Мостара:)
0071 "А тако ми дана и омана,
0072 "И турскога поста рамазана,
0073 "И нашега правога ћитапа!
0074 "Ја ћу с војском на Грахово поћи,
0075 "Грахово ћу поље похарати,
0076 "Уватићу војводу Јакова,
0077 "Са жива ћу кожу одерати,
0078 "На муке му душу извадити,
0079 "И хајдука Поповића Вука,
0080 "Пак ћу Вука на колац набити;
0081 "Уватићу Горанов’ Михајла,
0082 "Ја ћу њега с коњма истргати;
0083 "Посјећи ћу Граховске главаре,
0084 "Уфатићу протопоп-Стјепана,
0085 "Згулићу му браду до заврата.
0086 "Онда ћу се рает учинити,
0087 "Отворићу скелу Стреканицу,
0088 "На Грахово оградити кулу
0089 "Наврх Хумца, наврх поља рамна,
0090 "Око куле камену авлију.
0091 "Одтолен ћу сјећи Црногорце,
0092 "На кулу ћу сушит’ српске главе,
0093 "Нека знаду ко је Али-паша.
0094 "Још ћу позват’ Петровић-владику,
0095 "Да он купи своје Црногорце,
0096 "Да он дође на поље Грахово,
0097 "Да Грахово поље дијелимо
0098 "На витешко убојно оружје:
0099 "Ко добије, честито му било!"
0100 То се бјеше паша зафалио.
0101 Сви на томе Турци пристадоше,
0102 И своме се паши поклонише,
0103 Поклонише, тер му зафалише.
0104 Тадер паша на ноге скочио,
0105 Пак прифати перо и хартију,
0106 Пак направи књиге шаровите.
0107 Прву шаље у граду Требињу:
0108 "Асан-беже, од Требиња главо!
0109 "Чим проучиш књигу шаровиту,
0110 "Ти устани и покупи војску
0111 "Од Требиња пак до Невесиња,
0112 "И тврдога Стоца на Драгану,
0113 "Корјениће и равну Рудину,
0114 "С војском ајде под градом Клобуком,
0115 "Јер хоћемо удрит’ на Грахово."
0116 Другу шаље Смаилу Ченгићу,
0117 У књиги га паша поздрављаше:
0118 "О Смаиле, моја десна руко!
0119 "Чим проучиш књигу шаровиту,
0120 "Подигни се и подигни војску
0121 "Од Дробњака и Корита жупна,
0122 "И сву Пиву до широка Лима,
0123 "И пространа Гацка поља равна,
0124 "И Смаиле, јаши на брњаша,
0125 "Хајде с војском под градом Клобуком,
0126 "Јере ћемо удрит’ на Грахово."
0127 Трећу књигу паша пошиљаше
0128 На крваву граду Нишићкоме
0129 Мушовићу Мују капетану:
0130 "Чуј, Мујага, турска перјанице!
0131 "Чим проучиш књигу шаровиту,
0132 "Устан’ брже и покупи војску
0133 "Од твојега града Нишићкога,
0134 "И бијела града Колашина,
0135 "Не остави Амета Баука,
0136 "Који знаде сјећи Црногорце,
0137 "Јер је Баук тебе десна рука,
0138 "Хајде с војском под градом Клобуком,
0139 "На Грахово мислим ударити."
0140 Ал’ четврту књигу направљаше,
0141 Пак је шиље пољу Невесињу:
0142 "Реџопашић, почуј ме, баш-ага!
0143 "Чим проучиш књигу шаровиту,
0144 "Брже устан’ на ноге лагане,
0145 "И покупи Турке Невесињце;
0146 "Купи војске што највише можеш,
0147 "Хајде с војском под градом Клобуком,
0148 "Јер војводи хоћу ударити,
0149 "И Граховска села изгорети."
0150 Пету пише књигу шаровиту,
0151 Пак је посла Босни валовитој
0152 А на руке Босанску везиру:
0153 "Чуј, везире, цареви већиле!
0154 "Ја те молим кано старијега,
0155 "Пошљи мене војске на помоћи,
0156 "На Грахово мислим ударити.
0157 "Ал’ ми немој војску умалити,
0158 "Јер војводи мислим ударити,
0159 "Којино се цару одметнуо,
0160 "И моју је земљу опустио,
0161 "Још се твојој Босни прикучује."
0162 Шесту књигу паша направио,
0163 Тер је шиље равној Арбанији
0164 На тврдоме Скадру на Бојани
0165 На рукама Скадарском везиру:
0166 "Чуј, везире, цареви већиле,
0167 "Јеси л’ чуо, мили господаре,
0168 "Да се моја земља одметнула.
0169 "Грахово ми поље одузеше,
0170 "Одузе га војвода Јакове
0171 "Све помоћу Петровић-владике,
0172 "Ту је стека добра пријатеља,
0173 "Владика му благо обећаје,
0174 "Дарова му Русинске дарове,
0175 "И даје му помоћ Црногорце,
0176 "Тер Грахово моје одузеше
0177 "Без тестира царскога фермана,
0178 "Не стиде се цара ни везира.
0179 "Но чуј добро, Скадарски везире,
0180 "Кад ударим на поље Граховско,
0181 "Владика ће на ме ударити,
0182 "С њим ће бити љути Црногорци.
0183 "Помози ми, Скадарски везире,
0184 "Ти на вјеру варај каурина,
0185 "У томе ти ни грехоте нема
0186 "То ћеш наћи у турском ћитапу:
0187 "Кад на вјеру с’јечеш каурина,
0188 "Учинишећ дину задужбину.
0189 "Превари га, мили господаре,
0190 "Пак ти удри њему изненада."
0191 Кад шарене књиге растурио,
0192 Кад растури књиге на све стране,
0193 Силни Турци на ноге усташе,
0194 Купи војску који више може.
0195 И Бошњаци до’ше у помоћи,
0196 Шаље војске Босански везире,
0197 Шаље војске дванаест хиљада.
0198 Скупи паша дванаест хиљада
0199 Већ његових седам кадилука,
0200 Ерцеговце на гласу јунаке.
0201 У то до’ше Босанске балије,
0202 Састави се двадесет хиљада,
0203 Већ двадесет и више четири
0204 Коњаника и брза пјешака,
0205 По избору турскога војника.
0206 Ал’ да видиш Скадарска везира,
0207 Невјернога српског душманина,
0208 Али везир не стоји за луду,
0209 Но лажаву књигу направио,
0210 А шаље је на равно Цетиње
0211 А на руке Петровић-владике,
0212 Овако му турски везир пише:
0213 "Чуј, владико, црногорски краљу,"
0214 (У књигу га мило поздрављаше)
0215 "Уфатимо вјеру за годину,
0216 "Већ од моје земље Арбаније,
0217 "И да нашу рају умиримо,
0218 "И ево ти Турску вјеру дајем,
0219 "Доиста те преварити нећу."
0220 Кад владика књигу прифатио,
0221 То је њему врло мило било,
0222 Једанак му другу оправио:
0223 "Поздрављам те, Скадарски везире!
0224 "Потврђујем вјеру за годину
0225 "Од све моје ломне Горе Црне,
0226 "Горе Црне и Брда широких,
0227 "Тврђа ти је вјера од камена."
0228 На вјеру га превари везире,
0229 Превати га, али чуда није,
0230 То је турска фала од старине.
0231 То трајало три бијела дана,
0232 Ал’ владику гласи допадоше
0233 Од Грахова поља широкога
0234 Од Јакова храброга витеза.
0235 Војвода га тако поздрављаше:
0236 "Поздрављам те, мили господаре!
0237 "Жалосни ме гласи допадоше
0238 "Од силнога паше од Мостара,
0239 "Да ће на ме паша ударити.
0240 "Велику је мојску сакупио,
0241 "Босну равну и Херцеговину,
0242 "Но помози, силни господаре!
0243 "Ради вјере и закона свога,
0244 "Да не паднем у турачке руке.
0245 "А ти знадеш, добар господаре!
0246 "Јесу л’ тешке муке у Турака,
0247 "Ал’ не знадем кад ће ударити."
0248 Чим владику гласи допадоше,
0249 Он дофати перо и артију,
0250 Пак растури књиге на све стране,
0251 Да се купе војске изабране,
0252 Крајичнике на војску позива,
0253 Који јесу према Арбанији:
0254 "Устаните, моји крајичници!
0255 "Да идемо с војском на Грахово,
0256 "Да чекамо пашу од Мостара,
0257 "Јер је вељу војску сакупио,
0258 "Херцеговце, с њима и Бошњаке,
0259 "Да Грахово поље дијелимо
0260 "На деснице и на остре ђорде,
0261 "На витешко убојно оружје,
0262 "Ко ће равно поље задобити.
0263 "Ко добије то поље широко,
0264 "Доиста је мегдан задобио,
0265 "Вјечити ће спомен оставити.
0266 "Црногорци, моји крајичници,
0267 "Ви слободно куће оставите,
0268 "Немојте се страшит’ Арбаније,
0269 "С везиром сам вјеру уфатио,
0270 "Тврду вјеру за годину дана
0271 "Од све равне земље Арбаније.
0272 "Ја окренух браћо на Грахово,
0273 "И поведох собом вјерне слуге,
0274 "Спремајте се, момци, на оружје,
0275 "Рок ти мећем за неђељу дана,
0276 "Има сваки на Грахово доћи."
0277 Књиге сврши, на ноге устаде,
0278 Лабуда му коња доведоше,
0279 Пак окрочи сокола витеза,
0280 С њим кренуше млади перјаници,
0281 Перјаници и те вјерне слуге,
0282 И остали неки Црногорци,
0283 Пак окрену у поље Цетинско,
0284 Цетињане зове у помоћи.
0285 Цетињани за владиком по’ше
0286 Који су се дома намјерили;
0287 Пак протури на Његуше гласе,
0288 И Његуше зове у помоћи,
0289 Ал’ Његуши за владиком по’ше
0290 Већ који се дома намјерише;
0291 У Ћеклиће гласе протурио,
0292 У Ћеклиће и племе Бјелице,
0293 И Чевјане на бој позиваше,
0294 И свакоме заповијед даје:
0295 "Чујте мене, моји Црногорци,
0296 "Мећем рока за неђељу дана,
0297 "Ко је Србин и српска имена,
0298 "И ко знаде цијенит’ поштење,
0299 "Нека иде у равно Грахово,
0300 "Да грабимо браћу из сужанства,
0301 "Из Турчина, српског душманина."
0302 Први конак тер је учинио,
0303 На Изворе равне починуо,
0304 На мраморје Беће Пељевића,
0305 Ђе га бјеше Никац изгубио,
0306 Томановић Никац од Ровинах.
0307 Ту владика ноћцу коначио,
0308 А отолен рано подранио,
0309 И Трешњево село суминуо.
0310 Докле дође Долу Замаћеву,
0311 Рано дође на осам саата,
0312 Жалосни га гласи сусреташе:
0313 Невјерни је паша долазио,
0314 На Грахово поље починуо
0315 И његова сва војска остала,
0316 На ријеку табор учинио,
0317 На ријеку на воду студену,
0318 До пол’ равна поља притиснуо,
0319 Коњ до коња, јунак до јунака,
0320 И зелени барјак до барјака,
0321 Бијеле се турски чадорови,
0322 Бијеле се кано лабудови.
0323 Ал’ да видиш Петровић-владике,
0324 Он дофати танкога дурбина,
0325 Обрати га пољу Граховскоме,
0326 А на дурбин поље окупио,
0327 И на поље војску прегледао,
0328 Али соко Петровић владика
0329 Удари се шаком по кољену:
0330 "Ала, море, паше невјернога!
0331 "Лупешки је поље притиснуо,
0332 "И превару мене учинио."
0333 Ал’ му вели Перковић Стефане:
0334 "Не чуди се, драги господаре!
0335 "Јер је тебе паша преварио,
0336 "Они вазда о превари раде,
0337 "То је турска и фала и снага."
0338 Ал’ говори Петровић владика:
0339 "Браћо, чујте, моји Црногорци!
0340 "Причекајмо три-четири дана,
0341 "Доклен дође војска из дубине,
0342 "Докле скупим четири нахије,
0343 "И широка Брда до Острога,
0344 "Тадер ћемо удрити на Турке,
0345 "Нека виде млади Херцеговци,
0346 "Херцеговци и с њима Бошњаци,
0347 "Што су моји храбри Црногорци."
0348 И на томе збору пристадоше.
0349 Ал’ владика Стевана дозива:
0350 "Чуј ме добро, Перковић-Стефане!
0351 "Преброји ми моје Црногорце."
0352 Пак му Стефан броји Црногорце,
0353 Ту се на’ше другах шест стотина,
0354 Шест стотина и педесет другах.
0355 Пак владика заповијед даје,
0356 Да на подне објед сигурају.
0357 Дебелога меса приправише,
0358 Црвенога вина изобила.
0359 То им бјеху Срби добавили
0360 Од бијела Рисна на крајину,
0361 Црвенога из приморја вина.
0362 Кад је днева око подне било,
0363 Црногорци сташе пити вино,
0364 Ал’ ево ти јада изненада,
0365 Ударише на Грахово Турци,
0366 Запалише села и вароши
0367 И бијеле на Грахово куле.
0368 Бјеже старци и дјеца нејака,
0369 Бјеже крилу Петровић-владике.
0370 Плачу жене и та дјеца луда.
0371 Владика им боже вјере даје:
0372 "Не бојте се, моји Граховљани!
0373 "А кад дођу моји Црногорци,
0374 "Кад ми дођу и окупим војску,
0375 "Виђећете јаде од Турака.
0376 "Ја се уздам у Бога милога
0377 "Ишћераћу из Грахова Турке,
0378 "А боље ви начинити куле."
0379 Кад виђеше дјецу Црногорци,
0380 Дјецу луду и те женске главе,
0381 Како роне сузе од образа,
0382 Треснуше се срца у јунаке,
0383 Оставише ракију и вино,
0384 И дебело месо од овнова,
0385 Прифатише убојно оружје,
0386 Полећеше пољем широкијем,
0387 Оће момци да заметну кавгу.
0388 Владика их Богом кумијаше:
0389 "Не за Бога, браћо Црногорци!
0390 "Зашто ћете лудо изгинути.
0391 "Што ће моје војске шест стотина
0392 "На његове двадесет хиљада,
0393 "Већ двадесет и више четири!
0394 "Да бисте се сољу прометнули,
0395 "Не бисте им објед осолили,
0396 "Но чекајте, ако Бога знате!
0397 "Докле дође војска из дубине."
0398 Не шћеше га слушат’ Црногорци,
0399 Но на Турке сложно ударише.
0400 А када се ближе примакоше,
0401 Црногорци заметнуше кавгу,
0402 Једнак пуче шест стотин’ пушака,
0403 Паде млого мртвијех Турака.
0404 Што за фајду, драги побратиме!
0405 Пуче одмах двадесет хиљада,
0406 Црногорци земље попадоше,
0407 Ал’ на земљу млоги погибоше.
0408 Црногорци другом напунише,
0409 Пак и другом огањ оборише,
0410 Опет млоги Турци погибоше,
0411 Пак се грдни Турци помутише,
0412 Плећи даше, а бјежати сташе.
0413 Кад то виђе Ченгић Смаил ага,
0414 Пак полеће на коња брњаша,
0415 И пристиже пашу Требињскога,
0416 Овако му Смаил ага вика;
0417 "Не бјеж’, пашо, ако Бога знадеш!
0418 "Од кога си страха заузео,
0419 "Ал’ од кога бјежиш са мегдана?
0420 "Ја сам српску војску прегледао,
0421 "На дурбин сам војску окупио,
0422 "Нема војске пунана хиљада,
0423 "А ти данас бјежиш са мегдана.
0424 "Но ми подај војске три хиљаде,
0425 "Три хиљаде добра коњаника,
0426 "Шест хиљада брзога пјешака,
0427 "Ал’ ћу моју главу изгубити,
0428 "Али сагнат’ Србе са мегдана."
0429 Поврати се паша од Мостара,
0430 Бјеше бјежа пута по саата,
0431 Смаил-аги даде своју војску.
0432 Смаил ага војску разредио,
0433 Коњаници пољем ударише,
0434 Црногорци на мегдан чекаху
0435 На равноме пољу на видику
0436 Баш стотина и педесет другах,
0437 Све Његуши у поље стојаху,
0438 И на мегдан Смаила чекаху
0439 И његове добре коњанике,
0440 Међу њима три господичића:
0441 Два синовца Петровић-владике,
0442 Једно Драго, друго је Стефане
0443 Са Јованом братом од владике.
0444 На њих клети насрнуше Турци,
0445 Ал’ се храбро бране Црногорци,
0446 Често пучу бистри џефердари,
0447 Често пале, још чешће крваве,
0448 Пролијећу коњи без Турака,
0449 Турци неки без вранијех коња.
0450 А кад виђе Ченгић Смаил ага,
0451 Јер му млоги Турци изгибоше,
0452 Коњанике турске уредио:
0453 "Чујте, Турци, чујте, браћо драга!
0454 "Ко не удри сложно на мегдану,
0455 "Кунем ви се турскијем ћитапом
0456 "И правијем свецем Мухамедом,
0457 "Мојом ћу му сабљом посјећ’ главу;
0458 "Ја ћу први удрит’ на каура
0459 "С буљунбашом, зетом пашинијем,
0460 "С Рисман-бегом с Гацког поља равна,
0461 "Он је глава по Херцеговине."
0462 Смаил ага сабљу извадио,
0463 И на Србе сложно ударише.
0464 Није шала, моја браћо драга!
0465 Три хиљаде бирана коњика
0466 На стотину и педесет друга!
0467 Пак удрише двадест на једнога,
0468 Не знадоше један за другога.
0469 Загони се Ченгић Смаил ага
0470 На Јована брата владичина,
0471 Да му добру посијече главу.
0472 Ал’ га Јован гађа џефердаром,
0473 Младо момче од шеснаест љета,
0474 Пак упали свога џефердара,
0475 Не погоди агу на брњаша,
0476 Но под агом голема брњаша.
0477 Препаде се Петровић Јоване,
0478 Препаде се, али чуда није,
0479 Тер га ниско гађа џефердаром.
0480 Оће Смаил да му с’јече главу,
0481 Али млади Јован не даваше,
0482 Празнијем се џефердаром брани,
0483 Докле многи Турци навалише,
0484 У Јована ватру оборише,
0485 Смаил ага одс’јече му главу.
0486 Пак се загна силни Рисман-беже
0487 На његову витку бедевију
0488 На сокола Петровић-Стевана,
0489 Да Стефану посјече главу,
0490 Ал’ га Стефан гађа џефердаром.
0491 Пуче пушка кано сува муња,
0492 Саломи му ногу у кољену,
0493 Рањен бего сабљу извадио,
0494 Да сијече Петровић-Стефана,
0495 Ного Стефан покличе рођака
0496 Већ сокола Петровића Драга.
0497 Пуче Драгу везена шишана,
0498 Не погоди бега рањенога,
0499 Но до њега Дура барјактара
0500 Од широка Гацка поља равна,
0501 Турчин паде, барјак му остаде.
0502 Тадер многи Турци навалише,
0503 На Стефана огањ оборише,
0504 И многе му ране ударише;
0505 Колико је у годину дана,
0506 Толико је на Стефану рана.
0507 Рањен бего на Стефана дође,
0508 Рисман бјеже пос’јече му главу
0509 Од широка Гацка поља равна.
0510 А ту многи момци изгибоше:
0511 Погибоше осам Поповића,
0512 Све рођака Петровић-владике,
0513 Међу њима два сокола сива,
0514 Два сокола и господичића
0515 Од господске куће Петровића;
0516 Ту погибе Јован са Стефаном
0517 И кадија Нико Јагмаџија,
0518 Од Залаза Марковићу Јоко;
0519 Изгибоше ту добри јунаци,
0520 Погибоше три храбра јунака,
0521 Три јунака једно-имењака
0522 Од јуначке куће Поповића:
0523 Једно соко Петровић Ђуро,
0524 А друго је Савовићу Ђуро,
0525 А треће је Перићевић Ђуро,
0526 Међу њима соко попе Станко,
0527 Све су јадна браћа Поповића.
0528 Алакнуше низ Грахово Турци,
0529 Ал’ се једно загонило Туре,
0530 Да пос’јече момка рањенога,
0531 Од Његуша Божовић-Лазара.
0532 Код њега се добар јунак нађе,
0533 Од Његуша Кустудија Перо,
0534 Пуче Перу везена шишана,
0535 Згоди Туре на коња гаврана,
0536 Турчин паде, гавран му остаде,
0537 И уграби Лаза рањенога,
0538 Да му Турци не пос’јеку главу.
0539 Него пјешци заметнуше кавгу,
0540 Други пјешци, а брзи коњици,
0541 Иза брда поља Граховскога.
0542 Цуце бјеху у брдо зелено,
0543 Цуце бјеху, а до њих Ћеклићи,
0544 До Ћеклића бјеху Цетињани,
0545 Најкрајње је крило од војника
0546 То Бјелице бјеху и Чевљани,
0547 На сриједи храбри Цетињани.
0548 Пак на војску Турци навалише,
0549 И бише се боја три саата,
0550 Ал’ их сила турска освојила,
0551 Црногорци плећа окренуше.
0552 Није чудо, драги побратиме!
0553 Мало Срба, а млого Турака,
0554 Тер их бјеше сила освојила,
0555 И у брдо Цуце претекоше,
0556 Међу собом Турци уфатише,
0557 Уфатише тер их посјекоше:
0558 Погибоше осамнаест Цуца
0559 Петровића и Кривокапића,
0560 Два синовца Петровића Баја,
0561 Остаде им саморана мајка,
0562 И остали храбри витезови,
0563 Ал’ их родом бројит’ не умијем:
0564 Од Ћеклића Поповића Лесо
0565 Од витешке куће Матанове,
0566 Јунаштва му у хиљаду нема,
0567 Ни лијепа стаса ни погледа;
0568 Посјекоше витеза јунака
0569 Мартиновић’ од Цетиња Станка,
0570 И Милоша попа с Љубостиња
0571 Од витешке куће Сарапове,
0572 И ранише Ђура барјактара
0573 Од равнога поља Цетинскога,
0574 Обије му ноге саломише,
0575 Ђуро паде, барјак му остаде.
0576 Кад виђеше браћа Цетињани,
0577 Јер се рани Ђуро барјактаре,
0578 А на њега Турци навалише,
0579 Но покличе Ђуро барјактаре
0580 Све по редом храбре Цетињане:
0581 Мартиновић’ од Цетиња Драга,
0582 И витеза Пуриновић-Лаза,
0583 И Јокана брата од матере,
0584 И покличе два своја рођака,
0585 Два рођака два Мартиновића,
0586 Једно Јован а друго Никола,
0587 Два рођака брата од матере:
0588 "О за Бога, браћо Цетињани!
0589 "Уграбите свилена барјака,
0590 "Да вам барјак не однесу Турци,
0591 "Нека мени посијеку главу."
0592 Прифатише два Мартиновића,
0593 Прифатише свилена барјака,
0594 И витеза Ђура рањенога,
0595 Пак кликују јадни Цетињани.
0596 Ал’ ево ти Мартиновић-Драга,
0597 И витеза Пурановић-Лаза,
0598 И сокола Шпадијера Вука,
0599 А за њима браћа Цетињани,
0600 Тера силне подагнаше Турек,
0601 Уграбише Ђура рањенога,
0602 Ал’ их сила турска разагнала.
0603 Но Чевјани брда уграбише,
0604 Баш Чевјана и с њима Бјелице
0605 Из горе се огњем обранише,
0606 Тер их турска сила не окучи.
0607 Цетињани бјеже равнинама,
0608 И бране се пушком од образа,
0609 Ал’ су добро Ђура осветили
0610 И јунака Мартиновић-Станка.
0611 Ал’ се силни окупише Турци
0612 На Грахово на поље широко,
0613 Тере српске пребројише главе:
0614 Четрдесет и више четири,
0615 И врло се Турци посилише.
0616 Од Турака виша погибија.
0617 Што за фајду, драги побратиме!
0618 Три стотине мртвијех Турака,
0619 Нијесу им посјечене главе,
0620 Турци броје ка да су им живи,
0621 Кад нијесу однесене главе.
0622 Онда Турци низ поље удрише.
0623 Пред њима је Ченгић Смаил ага,
0624 Рањенога брња оставио,
0625 А гаврана хата појахао;
0626 Поред њега силни Рисман беже
0627 На његову витку бедевију,
0628 Рањену је ногу утегнуо,
0629 А у руке сабљу повадио,
0630 А нагони Турке на јунаштво,
0631 За њима је сва војска остала.
0632 Кад на Србе Турци ударише
0633 Насред поља на Баре широке
0634 Поред б’јеле војводине куле,
0635 Ал’ да видиш витеза јунака,
0636 Већ сокола од Његуша Марка,
0637 Врбица се по имену зваше,
0638 Смаил-аги у сусрету пође
0639 И јунаку силну Рисман-бегу,
0640 Јер се б’јеху аге посилиле,
0641 Јер госпоцке посјекоше главе,
0642 На далеко пред војском иђаху
0643 Колико би вргла пушка мала.
0644 Марко чека оба на мегдану.
0645 Пуче пушка од Његуша Марка,
0646 Пак погоди Рисман-беговића
0647 Под турбаном у чело јуначко,
0648 Саломио чело на четверо.
0649 Тако Марку Бог и срећа дала,
0650 Рисман паде, а Смаил допаде,
0651 Пашина је зета изгубио,
0652 Владичина брата осветио.
0653 А кад виђе Ченгић Смаил ага,
0654 Ђе погибе силни Рисман-беже,
0655 Остаде му пуста бедевија,
0656 Пак уздахну Смаил на гаврана,
0657 Проли сузе низ бијело лице,
0658 Још овако Смаил ага вика:
0659 "Рисман-беже, све наше уздање!
0660 "Погибе ни данас на мегдану,
0661 "Мени више војевања нема."
0662 Смаил ага војску уставио,
0663 И натраг се с војском повратио.
0664 Турци по’ше на врх поља равна,
0665 Однијеше силна Рисман-бега
0666 Под шатором паше од Мостара.
0667 Када виђе паша од Мостара,
0668 Ђе је свога зета изгубио,
0669 Проли сузе низ бијелу браду,
0670 Заборави црногорске главе,
0671 И његову сву радост осталу,
0672 Пак жалосно паша проговара:
0673 "Јалах мене, силни Рисман-беже!
0674 "Ђе погибе данас на Грахово,
0675 "Уцвијели сву Херцеговину.
0676 "Да сам Црну Гору предобио,
0677 "Не бих твоју главу прегорио."
0678 Црногорци на дно поља до’ше
0679 Код својега мила господара.
0680 Ал’ кад виђе Петровић владика,
0681 Јер су њему момци изгинули,
0682 Храбри момци сиви соколови,
0683 Свакојега врло жаловаше,
0684 И Јована брата од матере,
0685 Ал’ што жали Станкова Стефана:
0686 "О Стефане, моје миловање!
0687 "Миловање и моје уздање,
0688 "Ђе си био, ђе ли погинуо?
0689 "И чујте ме, браћо Црногорци!
0690 "Ја не жалим ни брата мојега,
0691 "Бабу ћу се обратити моме,
0692 "Бабу моме и мојојзи мајци,
0693 "Али нећу мојему рођаку,
0694 "Већ старому Петровићу Станку,
0695 "И Крстини Станковој љубовци,
0696 "Како ћу им казат’ за Стефана?"
0697 Сузе рони низ бијело лице,
0698 А срдито ситну књигу пише,
0699 Пак је шаље паши под шатором:
0700 "Чуј ме добро, пашо од Мостара,
0701 "Боја бисмо данас на мегдану
0702 "На равноме пољу на видику
0703 "С мало Срба, са много Турака.
0704 "Знам да си се, пашо, посилио,
0705 "Јер си мога брата изгубио,
0706 "Брата мога и синовца мога.
0707 "Ласно ви је данас боја бити
0708 "Са моијех друга шест стотина,
0709 "Шест стотина и педесет другах,
0710 "А твоијех двадесет хиљада,
0711 "Већ двадесет и више четири.
0712 "Но ме чујеш, пашо од Мостара!
0713 "Причекај ме два бијела дана,
0714 "Докле дођу моји Црногорци,
0715 "Пак изиди на поље широко,
0716 "Да Грахово поље дијелимо,
0717 "Ко добије, честито му било!
0718 "Ако нећеш чекат’ за два дана,
0719 "Ти ме чекај сутра на мегдану,
0720 "Мало ми се војске прикупило,
0721 "Мало војске другах три хиљаде,
0722 "И ево ме устра на мегдану."
0723 Када паши ситна књига дође,
0724 А кад виђе што владика пише,
0725 Пак Турцима телар учинио:
0726 "Браћо Турци, моји Херцеговци,
0727 "Херцеговци и наши Бошњаци!
0728 "Покупите тјелесине мртве,
0729 "Све те мртве и рањене Турке,
0730 "И скупите б’јеле чадорове,
0731 "Да бјежимо ноћу планинама,
0732 "Нама више војевања нема,
0733 "Кад се скупи црногорска војска;
0734 "Кад од мало војске погибосмо,
0735 "Како ћемо од велике војске,
0736 "Него бјеж’мо, ако Бога знате!"
0737 Пак по ноћи Турци утекоше,
0738 И Грахово поље оставише.
0739 Када свану и ограну сунце,
0740 Пак урани Петровић владика,
0741 Тер је своју војску подигнуо,
0742 Подигнуо, пак је пребројио,
0743 Али има војске пет хиљада,
0744 Пет хиљада и двије стотине,
0745 Пак окрену војском уз Грахово.
0746 Ал’ кад дође насред поља равна,
0747 Немили га гласи сусретоше,
0748 Јер невјерни Турци утекоше,
0749 И Грахово поље оставише.
0750 А кад виђе Петровић владика,
0751 Допаде га жалост превелика,
0752 Међу војском тако изговара:
0753 "Турски пашо, жалост дочекао!
0754 "Шдто побјеже мене са мегдана?
0755 "Истина је, браћо Црногорци!
0756 "Да ми с главе овдје погибосмо,
0757 "Ал’ вјечити спомен остависмо,
0758 "Кад Грахово поље задобисмо,
0759 "Из Турака браћу избависмо.
0760 "Ако л’ наша браћа погибоше,
0761 "Њима нигда име не умира,
0762 "Пјеваће их у пјесне јунаци."
0763 Ал’ да видиш Петровић-владике,
0764 Он разигра лабуда својега,
0765 Пак весеље из пушака граде.
0766 Окупише браћу Црногорце,
0767 Који б’јеху у бој погинули,
0768 Пред бијелом црквом укопаше,
0769 Укопаше и ожаловаше.
0770 Такву Петар уредбу постави,
0771 Наврх Умца да ограде кулу.
0772 Пак Јакова дозива војводу:
0773 "О Јакове, српска перјанице,
0774 "Ти ћеш моја бити узданица,
0775 "Ти позови стотину мајстора,
0776 "За аргате твоје Граховљане,
0777 "И немој ми штеђет’ моје благо,
0778 "Гради кулу и б’јелу авлију."
0779 Пак с’ отолен војска окренула,
0780 А пред њом је Петровић владика.
0781 Црногорци на дворове до’ше,
0782 А владика на поље Цетиње.
0783 Ал’ га други гласи допадоше
0784 Од невјерна Скадарска везира,
0785 Да је био војску покупио,
0786 Да удари с војском на Брђане,
0787 На Брђане и на Црногорце.
0788 И доиста ударити ћаше,
0789 Но везира гласи допадоше,
0790 Јер утече паша са Грахова,
0791 А владика иде на Цетиње.
0792 Кад то виђе Скадарски везире,
0793 Е не може с војском ударити,
0794 Он пофата робље на пазаре
0795 У широку варош-Подгорицу,
0796 И пос’јече седамдесет Куча,
0797 Све на вјеру и на пријевару.
0798 Ал’ да видиш, драги побратиме!
0799 Господина Петровић-владике,
0800 Ка’ се мудро и паметно влада.
0801 На Грахово отправио благо,
0802 Да се граде по Грахову куле,
0803 И фортица на сред поља равна.
0804 Пак отолен књигу направио,
0805 Шиље књигу у племе Дробњаке
0806 На рукама Церовић-Новице
0807 И витезу Караџићу Шују:
0808 "О Новице, моја узданице!
0809 "До сад си ми узданица био,
0810 "А по сад ћеш перјаница златна!
0811 "Караџићу, војводо избрана,
0812 "Од старине витеже и бане:
0813 "Такви су ме гласи допанули,
0814 "Да ће Ченгић доћи на Дробњаке,
0815 "Око њега седамдесет ага,
0816 "Седамдесет и више четири,
0817 "Да огуле сиротињу рају,
0818 "Да му глобу и порезе дате,
0819 "И велика царева харача.
0820 "Но чуј мене, Караџићу Шујо,
0821 "И Новице, моја перјанице!
0822 "Ако дође Смаил на Дробњаке,
0823 "Погубите силнога Ченгића,
0824 "Душманина мога и вашега
0825 "И катила рода ришћанскога,
0826 "И ево ви тврду вјеру дајем,
0827 "Ако би ви Бог и срећа дала,
0828 "Да Смаилу пос’јечете главу,
0829 "Осветите мојега Стефана,
0830 "Којега је Смаил погубио
0831 "На Грахово на поље широко,
0832 "Хајте к мени на равно Цетиње,
0833 "Да ћу вама русинске дарове,
0834 "И даћу ви блага изобила,
0835 "До живота и вашега трага."
0836 Каде књига у Дробњаке дође,
0837 Књигу гледа Новица и Шујо.
0838 Кад виђеше што владика пише,
0839 Од ускока војску покупише,
0840 На Млетичак с војском долазише
0841 Код чадора Смаила Ченгића.
0842 Бјеше силни Ченгић починуо,
0843 Починуо зеленој ливади,
0844 Ударише Новица и Шујо.
0845 На’ше агу јади изненада,
0846 Посјекоше силна Ченгић-бега,
0847 Пос’јече га Алексићу Мирко
0848 Са Малинска гњезда соколова.
0849 Ал’ војвода Караџићу Шујо,
0850 Он пос’јече Кариман-ћехају,
0851 А Новица Пјевачку кадију,
0852 А остали храбри витезови
0853 Посјекоше седамдесет ага,
0854 Не остаде ништа до камена.
0855 Утекоше три четири друга,
0856 Сам Ибрица су четири друга
0857 На дората Пињић-барјактара,
0858 И унесе три ћемера блага,
0859 Биће њему за годину дана.
0860 До’ше турске на Цетиње главе,
0861 Доведоше хате Смаилове
0862 Већ гаврана и коња брњаша,
0863 Што Ченгићу бјеху за мегдана,
0864 Донесоше сабљу Смаилову,
0865 Која пуно Срба изгубила.
0866 Кад то виђе црногорски краље,
0867 Све шеташе, пак се весељаше,
0868 У њега се срце радоваше.
0869 Смаилову главу преметаше,
0870 Пак се с мртвом главом разговара:
0871 "О Смаиле, цареви већиле!
0872 "Ко ће моје гушити Дробњаке,
0873 "Али моје сјећи Црногорце?"
0874 Пак пољуби Новицу и Шуја
0875 И витеза Алексића Мирка,
0876 И свакога друга пољубио;
0877 Владика их међу очи љуби,
0878 Они њега у госпоцке руке,
0879 Молитве им и благослов даје:
0880 "О војводо, Караџићу Шујо!
0881 "Десна ти се посветила рука!
0882 "Која знаде погубити Турке.
0883 "Церовићу, соколово крило,
0884 "И твоја се посветила рука,
0885 "Од тебе се врло плаше Турци.
0886 "Алексићу, мој храбри витеже!
0887 "Светила се твоја десна рука,
0888 "Што пос’јече силнога Ченгића."
0889 Дарова им медаље од злата,
0890 Тер јунаци носе испод врата.
0891 Караџићу потврди војводство,
0892 Алексићу Мирку капетанство,
0893 А Новицу стави за сената,
0894 Церовићу Мушу пушке мале
0895 Саливене од чистога злата,
0896 И даде им блага изобила,
0897 Они њему два хата Ченгића,
0898 Смаилову сабљу позлаћену.
0899 Отправи их на село Дробњаке,
0900 А Новица оста на Цетиње.
0901 То потраја доба неколико,
0902 Пуно доба за седам година.
0903 Књигу пише паша од Мостара,
0904 А шаље је Петровић-владици:
0905 "Чуј, владико, црногорски краљу!
0906 "Од’, владико, да се састанемо
0907 "На широка Сливља под Никшиће,
0908 "И доведи дванаест сената,
0909 "И доведи твоје вјерне слуге,
0910 "Нека буде и стотина другах,
0911 "Све главарах твоје Горе Црне,
0912 "Ја ћу моје дванаест бегова
0913 "Већ од моје седам кадилука,
0914 "И довешћу стотину Тураках,
0915 "Све главарах од Херцеговине,
0916 "Да ми наше земље умиримо,
0917 "Да ми више рају не кољемо."
0918 Кад владици танка књига дође,
0919 Ро је њему много мило било,
0920 Пак једанак другу оправио:
0921 "Поздрављам те, пашо од Мостара!
0922 "Ево идем тебе на састанку,
0923 "Собом водим господу избрану
0924 "Већ од моје ломне Горе Црне."
0925 А кад паши танка књига дође,
0926 Врло се је паша посилио,
0927 Јере паша о превари ради.
0928 Паша шиље књиге на све стране
0929 Ђе гођ добра арамбаша знаде,
0930 Да окупе злице и крвавце,
0931 Који знаду сјећи Црногорце:
0932 "Брже хајте граду Нишићкоме,
0933 "Владика ће на састанку доћи,
0934 "С њим господа добри Црногорци,
0935 "Да Грахово поље осветимо,
0936 "И мојега силна Рисман-бега
0937 "И мојега Смаила Ченгића."
0938 Када Турци књигу разгледаше,
0939 На томе се Турци посилише.
0940 Чете купи који више може,
0941 Сваки хита пољу Нишићкоме.
0942 Паша зове бега од Требиња:
0943 "Асан-беже, мој храбри витеже!
0944 "Покупи ми злице и крвавце
0945 "Од Требиња пак до Невесиња,
0946 "Ђе гођ знадеш голема јунака,
0947 "Ајде брже пољу Нишићкоме,
0948 "Владика ће на састанку доћи
0949 "И господа од те Горе Црне,
0950 "А ти знадеш цара преварити,
0951 "А некмоли једног каурина."
0952 Још је другу књигу отправио
0953 Већ Баш-аги на то Гацко равно,
0954 Да доведе избране јунаке
0955 Од широка Гацка поља равна,
0956 Све поредом за владику каже,
0957 За владику и за Црногорце,
0958 Да ће њему доћи на састанку.
0959 Оба бега на ноге усташе,
0960 И дођоше пољу Нишићкоме,
0961 И остале турске арамбаше.
0962 Ал’ ево ти паше од Мостара,
0963 Паша води и својега сина,
0964 Већ својега сина Ибрајима.
0965 Њега паша на војску позива,
0966 Да би њему срећу окушао,
0967 Баш како ће сјећи Црногорце.
0968 Скупило се војске три хиљаде
0969 Коњаника и добра војника
0970 На широке Баре под Никшиће.
0971 Али-паша у Никшиће пође
0972 Са своијем бегом од Требиња
0973 И с Баш-агом с поља Невесиња
0974 И дванаест мудрије Турака
0975 Од његови седам кадикула.
0976 На дворове Мушовића до’ше,
0977 Капетана Мушовића паше,
0978 И на харем турски починуше,
0979 Али горку кафу устакоше.
0980 Лулу пију, присркују кафу,
0981 Без престано зборе на састанку
0982 Све како ће преварит’ владику.
0983 Но владици Бог и срећа дала,
0984 Е имаше добра пријатеља
0985 У бијелу граду Нишићкоме,
0986 Па му добар улак отправио
0987 Под Острогом високом планином
0988 Код бијеле цркве монастира:
0989 "О владика, ако Бога знадеш!
0990 "Немој доћи сутра на састанку,
0991 "Јер ће тебе паша преварити.
0992 "Скупио је војске три хиљаде
0993 "Безкутњика и безобразника,
0994 "А Никшића хиљада четврта,
0995 "Пак ће тебе погубити Турци
0996 "И уз тебе твоје Црногорце."
0997 Кад владику гласи допануше,
0998 Он дозива слугу Радована,
0999 Одасла га граду Никшићкоме,
1000 Да он пође паши на састанку:
1001 "Радоване, моја вјерна слуго!
1002 "Превари ми пашу од Мостара,
1003 "Да он дође код бијеле цркве,
1004 "Да доведе двадесет Турака,
1005 "Све бегове од Херцеговине,
1006 "И добро ћеш њега поздравити,
1007 "Да доведе бега Требинскога,
1008 "Који знаде с царем диванити;
1009 "И Баш-агу с поља Невесиња,
1010 "И Мујагу с града капетана.
1011 "Ако би ти паша говорио,
1012 "Да не може доћи на састанку,
1013 "Нека шиље сина Ибрајима."
1014 Пак владика справи Радована,
1015 И овако њему бесједио:
1016 "Поздрави ми пашу од Мостара
1017 "Ако дође мене на састанку
1018 "Под Острогом код бијеле цркве,
1019 "Ја ћу дигнут’ моје Црногорце,
1020 "Поћи ћемо граду Никшићкоме
1021 "На бијелу кулу капетану,
1022 "Стојаћемо за петнаест дана."
1023 Отолен се крену Радоване,
1024 Рано дође граду Нишићкоме
1025 А на кулу Муја капетана,
1026 И ту нађе пашу од Мостара,
1027 И његову господу осталу,
1028 Све им право и лијепо каже.
1029 И пристаде паша од Мостара
1030 И својега сина отправљаше.
1031 Ал’ му Асан-беже не даваше:
1032 "Не за Бога, пашо од Мостара,
1033 "Владику су гласи допанули,
1034 "За невјеру што смо вијећали.
1035 "Свуђ владика има пријатеља,
1036 "Тамо ћемо погинути лудо."
1037 Послуша га паша од Мостара,
1038 Ал’ не оће с града капетане,
1039 Ни Баш-ага с поља Невесиња,
1040 Но кренуше двадесет Турака,
1041 А пред њима с града капетане,
1042 И Баш-ага с Гацка поља равна,
1043 С њима иде слуга Радоване.
1044 И широко Сљивље прегазише,
1045 И пасаше друма Планиницу,
1046 И лијепо село на Повију,
1047 Доклен до’ше под Острог планину.
1048 Радован је ошинуо коња,
1049 А Турцима бјеше бјеседио:
1050 "Ја отидох, моја браћо Турци!
1051 "Да покажем гласа господару,
1052 "Е идете Турци на састанку."
1053 Кад Радован у Острогу дође,
1054 Господару приступио своме,
1055 И свету му пољубио руку:
1056 "Чујме добро, драги господаре!
1057 "Ево иду Турци на састанку,
1058 "Пред њима је с града капетану,
1059 "С њим Баш-ага с Гацка поља равна,
1060 "Љуца Муко с Нишићкога града,
1061 "То је мудра и паметна глава,
1062 "Ал’ не иде паша од Мостара,
1063 "Нити шиље сина Ибрајима,
1064 "Нити иде беже од Требиња."
1065 Кад разумје Петровић владика
1066 Удари се шаком по кољену:
1067 "Алах мене, браћо Црногорци!
1068 "Сад нећемо погубити Турке,
1069 "Кад не дође паша од Мостара,
1070 "Ни витеже беже од Требиња,
1071 "Нити посла сина Ибрајима."
1072 У то Турци под Острогом до’ше,
1073 Од добријех коња одсједоше.
1074 Ал’ се муте грдно Црногорци,
1075 Гледајући српске невјернике,
1076 Оћаху им добре сјећи главе,
1077 Но не даде Петровић владика,
1078 Но је Петар тако бесједио:
1079 "Ајте натраг, невјерници Турци!
1080 "Мол’те Бога за вашега врага,
1081 "Јер не дође паша од Мостара
1082 "Свијема ви ћах посјећи главе,
1083 "За невјеру што сте вијећали,
1084 "Да ви моју изгубите главу,
1085 "И господу моје Црногорце."
1086 Пак им даде добре пратиоце
1087 Већ од Брда Ђикнића Стефана,
1088 Од Цетиња Шпадијер-Јована,
1089 И остале седам осам другах.
1090 И пођоше Турци на трагове,
1091 Два саата одмакоше пута.
1092 Ал’ да видиш младе сенаторе,
1093 На владику јаде учинише,
1094 Што им пушти Турке од састанка.
1095 Кад то чуше момци Црногорци,
1096 Е им држе руку сенатори,
1097 Прифатише убојно оружје
1098 Без питања Петровић-владике,
1099 Полећеше пјешке на ногама,
1100 Под Повијом пристигоше Турке.
1101 Кад то виђе Ђикнићу Стеване,
1102 Мушовић му бјеше уз рамену,
1103 Пуче пушка Ђикнића Стевана,
1104 И погоди с града капетана.
1105 Турчин паде са коња лабуда,
1106 У то дође Јоко барјактаре,
1107 Мартиновић од Цетиња Јоко,
1108 Капетану посијече главу,
1109 И ту приспје Шпадијер Јоване,
1110 Уграби му сабљу од појаса,
1111 Од Ђеклића Крстићев Јоване
1112 Уграби му пушке позлаћене,
1113 У то дође Петровићу Драго,
1114 Уграби му вилена лабуда.
1115 Пуче пушка Петровића Вука,
1116 И погоди од Никшића Мука.
1117 На њега је Вуко долазио,
1118 Пос’јече му главу са рамена,
1119 И узе му коња и оружје,
1120 Тадер многе пушке запуцаше,
1121 Сви ту Турци скупа изгибоше.
1122 Ал’ утече витез на гаврана
1123 Реџопашић са сред Гацка равна;
1124 Ни Баш-ага утећи не ћаше,
1125 Унесе га вранац од мегдана.
1126 Сам Баш-ага у Никшиће дође,
1127 Вранац пуче насред б’јела града
1128 Од велика труда и умора.
1129 Кад то виђе паша од Мостара,
1130 Пита њега паша од Мостара:
1131 "Камо тебе дружина остала?"
1132 Све му право и лијепо каже,
1133 Да су њима посјечене главе.
1134 Сузе лије паша од Мостара,
1135 Сузе лије, али право није,
1136 И овако био бесједио:
1137 "О владико, пушка те убила!
1138 "Ја те варах за седам година,
1139 "Не могах те нигда преварити."
1140 У томе га књига допанула
1141 Од владике краља црногорска:
1142 "Поздрављам те, пашо од Мостара!
1143 "Како ти је било на састанку?
1144 "Моли Бога Курвић-Асан-бегу
1145 "Од Требиња града крајичнога,
1146 "Е ти не да доћи на састанку,
1147 "И баш ћаше изгубити главу.
1148 "Сад ако ћеш да се помиримо.
1149 "Пребићемо чудо за грдило,
1150 "Пребићемо све Грахово равно
1151 "За бијеле изгорене куле,
1152 "А остале моје Црногорце
1153 "Већ за твоје Турке Херцеговце:
1154 "Пребићемо Јована мојега
1155 "За твојега силна Рисман-бега,
1156 "Пребићемо Дура барјактара
1157 "За јунака мога попа Станка,
1158 "Пребићемо Смаила Ченгића
1159 "За мојега синовца Стефана,
1160 "Пребићемо Кариман-ћехају
1161 "За Алексу поповога сина,
1162 "Пребићемо Пјевачку кадију
1163 "За мојега попа с Љубостиња,
1164 "Сад пребимо с града капетана
1165 "За витеза Мартиновић-Станка,
1166 "Пребићемо од Никшића Мука
1167 "За витеза Петровића Ђура,
1168 "И твоијех седамдесет ага
1169 "За моијех седамдесет Куча,
1170 "А остале под Острогом Турке,
1171 "По четири мећем за једнога.
1172 "Сад ако ћеш да се умиримо,
1173 "Ако нећеш, ни жалости немам."
1174 Пјесма мала ал’ истина здрава;
1175 Ту сам био, очима видио,
1176 И бистро сам редом разумио,
1177 Сад велимо сви се веселимо!
