Зима прође, душице моја![1] а пролеће дође,
Птице поју, цветају ружице;
Све се љуби, и време не губи;
А ти, злато, нељубљено драго,
Време губиш, а мене не љубиш.5
Референце
↑Овако се у пјевању додаје Душице моја у свакој врсти послије друге стопе. Ја бих рекао, да је ова пјесмица
спјевана у новија времена негдје у Сријему или у Бачкој у вароши.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 411.
