Нећу, мајко, старца

* * *

Нећу, мајко, старца

Обасјао сјајан мјесец као био дан,
Према њему старо Јеро као труо пањ,
Вели мене моја мати, да ме њему да;
Бог му дао дуге јаде, а што ћу муја?
Сломићу му старе ноге, да ме не стиза, 5
А сломити црне руке, да ме не грли,
Побићу му крње зубе, да ме не гризка.
А избити шиљком очи, да ме не гледа,
Скуваћу му автовину, да се наједе,
Стераћу му коприв јастук, да се наспава, 10
А покрити трнов јорган, да се утопли.

---

Референце

Извор

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 237-238.

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 464-466.