Немачки извештај о разговору с четницима од 14.7.1944.
Оригинал у Архиву војноисторијског института, НАВ-Т-311, р. 195, с. 725—6
H. Qu., 15. 7. 1944
Војноуправни командант Југоистока Иц, пов. бр. 5330/44
14. 7. 44. у 9.00 часова пре подне водио сам разговор у Крајс-командантури Крушевац са меродавним четничким командантом Нешком Недићем из штаба Драже Михаиловића. Разговор је вођен на молбу поменутог Недића. Нешко Недић је сада начелник штаба четничке групе која се са нама бори у акцији "Трумпф" и чија се јачина може проценити на око 10.000 људи. У уводном излагању, Недић је напоменуо да су четници у Енглеску изгубили свако поверење, пошто су их Енглези издали и сада Титовим бандама лиферују наоружање и муницију, услед чега четници морају да крваре и да умиру. Пошто су они сами у борби против комунизма и сувише слаби, увидели су да морају тражити ослонац у немачком Вермахту коме ће се безусловно потчинити са пуно поверења. Они су спремни да се боре против комунизма свуда тамо где бих их ја поставио. На другој страни, Недић је молио поновну помоћ у виду испоруке муниције и наоружања, а нарочито теског наоружања. Четници су спремни да дају сваку гаранцииу да ће се испоручено наоружање и муниција употребити само против комунизма. Он је молио двоструки борбени комплет пешадијске муниције, која треба да буде издата под контролом Штаба за везу Вајел (Weyl), на пример уз повраћај празних чаура; даље је молио испоруку неколико италијанских тешких минобацача. Молио ме је за одлуку. Ја сам указао на штету коју су припадници Драже Михаиловића нанели немачком Вермахту на другом месту, а нарочито у Београду и на североистоку, а исто тако и на непријатељску пропаганду која се проводи у новинама и на другим местима. Ја сам признао лојално држање четника који се боре, а којима, међутим, насупрот стоји сасвим други четнички дух, а нарочито у Београду. Предуслов за бољи однос је да се овде изврши темељна промена. Од Недића сам захтевао да ово и код својих највиших команди јасно стави до знања. Он је ово обећао и нагласио још велику мржњу свих четника према Енглеској. У овом осећању мржње нашли би се штависе спремм да се ставе на располагање садашњој српској влади као легални четници. Ово је, медутим, неизводљиво из политичких разлога, пошто би онда, с обзиром на менталитет једног великог дела српског народа, важили као издајници у националној ствари и многе Србе отерали у руке црвених, који би се онда без сумње поставили као једини спасиоци отаџбине. Нешко Недић је још једном молио за поверење не само овдашњих немачких команди него и читавог немачког народа, као и за признање српског народа као највећег непријатеља комунизма на Балкану. Као доказ свог унутарњег расположења понудио је да се лично даље бори на источном фронту после чишћења Србије од комунизма и сигуран је да би то, слично њему, учинио и један велики број четника.
Ја сам обећао да ћу испитати жеље. Међутим, брзу одлуку не могу да донесем, пошто је однос према четницима у великој мери политичка ствар у којој треба да учествују још и друге меродавне немачке команде.
Мој лични утисак је да се овог пута ради о потпуно Озбиљној понуди четника, коју треба прихватити. По мом мишљењу, овде се пружа задња шанса и ако се не искористи могао би то бити пропуст са тешким последицама. Ако четнике поново одбијемо, терамо их, бар делимично, у логор црвених. Немачки официр за везу, мајор Вајел, носилац Крста витешког реда, који се од пре дужег времена налази код четника, изразио ми је исто схватање о озбиљности понуде.
Фелбер
генерал пешадије
Достављено:
ГрА "Ф" = 2 Посланику Нојбахеру == 1 Хох. СС у. Пол. Фхр8 = 1 Управ[ном] штабу = 1 Начелнику == 1 Iц = 1 ла /КТБ = 1