Пређи на садржај

Неименована песма Алексе Шантића 33

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Ако моје пјесме споменом те море,
Па без санка бдијеш све до саме зоре,
          Угушићу пој, -
Чедо душе своје што грли без мира
          Сјајни призрак твој,
Звук што у твом срцу тихи покој дира,
Пробудити неће никад моја лира.

Искидаћу жице... Кô дан кад се гаси,
Нек под небом умру пошљедњи уздаси
          И пошљедњи пој...
Но сузе ће моје бити моји гласи
          И уздисај мој;
И кад умре, пјесма умрла ми није,
Јер бесмртност њена у сузи се крије...