Неименована песма Алексе Шантића 25
Ја сам сунцу даровао
Љубав своју - срце своје;
Златни зрачак с неба пао,
Па земљицу љубнуо је:
Из сна мртвог земља прену,
Бистар поток гором крену,
Зашумише хитри вали,
Крила диже вјетрић мали,
Сплетоше се лисне гране;
Кроз сва поља, кроз све стране
Славуј пјевну, пјесма кличе,
Роса блисну, цвијеће ниче,
Па загрли лиске своје
С милом душом драге моје.