На чесми
| На чесми (1868) Писац: Јован Грчић Миленко |
| У Черевићу, 1868. |
Стара чесма засузила
На маленом брегу,
Над њоме се лима свила,
Где се птице легу...
Миле птице легу...
Још ко̑ дерле гологлаво,
Чим пролеће сине,
Чесми тој сам хито̑ право,
Да ме жеља мине.
Топла жеља мине.
Ту сам свагда понајвише
Нашо̑ кукурека,
И љубица мирисавих,
Пролетњих му сека,
Плавооких сека.
Ту сам увек слушо̑ радо
Дунава шуштање,
И гледао мирно стадо
Како брсти грање.
Зеленкасто грање.
У зиду сам име своје
Урезао: Јова;
А уз њега и сад стоје
Имена другова.
Милих ми другова!
Како ми је мила, боже,
Ова чесма стара,
Кад ме и сад јоште може
Ево да очара...
Моћно да очара...
На доба ме прво сећа,
Што нам живот злати,
С којим оде прва срећа
Да се не поврати!
Никад не поврати!
Ох, па здраво, чесмо мила,
Међ веселим слављем!
Па ми напој село моје
Са јуначким здрављем!
Са челичним здарвљем!
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 65-66.
|