На задушну суботу

Владимир Васић

На задушну суботу Писац: Владимир Васић

На задушну суботу

Свећу палим, а за покој душе,

Намењујем три умрлој души, —

Сузе левам и молитве певам,

А код свеће сув се тамјан пуши.

Још кад мали и нејачак бија',

Све три душе Господ к себи узе,

Земљица им, стена, тело скрива, —

Тамјан с' пуши, а лију ми сузе.

Свећу палим, да на оном свету

Засветли им, на ме да не туже,

Слабе руке мале венце плету,

За успомен да ми ови служе.

Свећа гори, а тамјан се пуши,

»Вјечну памјат« тихо, тужно певам,

За њих само молим се у души,

Пречег рода што ми умре — немам.

у Београду

Напомена

Објављено у часопису Световид, 1861, бр. 35

Извори

• Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 6-7.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.