На дну реке

Војислав Илић

На дну реке Писац: Војислав Илић

На дну реке

Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!

Разгрни ми часом чисте груди своје,

Да сагледам чуда, да угледам рај;

Да прегазим поља рујнога корала,

Да походим дворе од чиста кристала,

Па да причам после лепоту и сјај...

О махни се, момче, тако луде жеље,

Тужна су ми поља и дворане веље,

Кад се у њих сами уселио јад;

Тек што зора сину са истока рана,

И запева славуј у сусреће дана,

Јунак их је један походио млад.

Залуду му поје бродарице виле

Чудновате бајке и песмице миле,

Залуду га двори сав чаробни свет —

Мутно му је око, срце пуно студи,

А бледу је главу спустио на груди,

Баш кô бритком косом оборени цвет...

октобар, 1881 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 113.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.