На дну реке
| На дну реке Писац: Војислав Илић |
На дну реке
- Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!
Разгрни ми часом чисте груди своје,
Да сагледам чуда, да угледам рај;
Да прегазим поља рујнога корала,
Да походим дворе од чиста кристала,
Па да причам после лепоту и сјај...
- О махни се, момче, тако луде жеље,
Тужна су ми поља и дворане веље,
Кад се у њих сами уселио јад;
Тек што зора сину са истока рана,
И запева славуј у сусреће дана,
Јунак их је један походио млад.
- Залуду му поје бродарице виле
Чудновате бајке и песмице миле,
Залуду га двори сав чаробни свет —
Мутно му је око, срце пуно студи,
А бледу је главу спустио на груди,
Баш кô бритком косом оборени цвет...
октобар, 1881 год.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 113.
|