На Јадрану
Сјени Антуна Фабриса
Устај и хуји, Јадран-море плаво,
Пјевај ми пјесму, још недопјевану,
Галебу, вјетру, зорама и дану, -
Пјевај ми пјесму још недопјевану!
Она је мила души, срцу моме.
И када силна заколеба водом,
И разлије се широком слободом
Па облак хвата и под небо стиже,
О, ја бих хтио да у часу томе
Зароним тамо, у стихове њене
Пуне корала, бисера и пјене,
И душу своју да препуним њоме,
Па кад се на ме гром и олуј крене,
Кад људска злоба у понор ме рине,
Да моја душа светим гњевом сине,
И грухне силом побједном и јаком,
И загрли се са небом и зраком,
Кô твоја пјесма још недопјевана,
Бесмртна пјесма сунцем овјенчана.
Устај и хуји, Јадран-море плаво,
Пјевај ми пјесму, још недопјевану,
Галебу, вјетру, зорама и дану, -
Пјевај ми пјесму још недопјевану!