Најсентименталнију о ситости легенду
| Најсентименталнију о ситости легенду Писац: Растко Петровић |
У души ми је одаја пространа,
У њој клупе дрвене, и три пећи зидане.
Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча:
”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем,
И птица које се над њим довикују;
Има ли ичег веселијег од премладе девојчице
Што трчи уском стазицом?
Ево је скаче час на једну ногу, час на две,
Толико је весела.
Хтела је већ да прође, да нађе убавог младића,
Да га пољуби на уста, када шевар угледа.
У шевара три су листа: један црвен, један плав,
Један од злата. Шевар се на све стране поклања,
Један лист вели: пољуби; други вели: загризи;
Трећи најзад: поједи.
Девојче потрча да их узбере.
Али је тресиште ровито: више се никуд не може
Него у дубину до краја.
Девојка помисли: да ли је довољно дубоко
Да јој се високо тело утопи.
Па када се увери, насмеши се и опусти!“
У души ми је одаја пространа,
У њој свако вече једу јегуље пржене.
Извор
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.
|