Наше жене брашно крале
У некаквом комшилуку биле жене у дослуку и љубави, те сваки дан по реду крале брашно те вариле час цицвару а час кајмак. Један дан виде их ђеца, па им реку: ако нама не дате, казаћемо нашим оцима да им крадете брашно. Али жене биле већ све појеле па им дали да гребу котао, около којега се побију ђеца кашикама и једно друго окрвави. У тој ђечиној вики дотрче људи те запитају ђецу: што вам је, зло вас смело!? А ђеца сва иза гласа: наше жене брашно крале, те нам котао дале да гребемо, па се с ништа работе побисмо. Кад чују жене препану се, и почне свака сама себе у прса бити шакама, говорећи: што учинисмо у јаду кукале! добро се рекло: што ђеца виђеше то и повиђеше.
Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 14.