Наручи паша, поручи
да дојде Стојан маловсћи.
Отиде Стојан маловсћи,
говори паша Стојану:
„Млого те љуђе валеју 5
да имаш ћерће убаве.“
„Имам ђи, пашо, не б’шим,
ама су јоште м’ненће,
јоште ђи мајћа обува,
обува и ђи собува.“ 10
„Не л’ж ме, море, Стојане!
Сношка ти мину крај двори,
Малина краве млзеше,
Калина телци вардеше,
Даница двори метеше, 15
с јабалку си се играше
и у мене ђу врљаше,
Даницу мене че дадеш.“
Башта ђи љуто проклиња:
„Малино, мал те убило, 20
Калино, кал те згазило,
Данице, д’н те не било!“
(баладична)
Певач, место записа и напомена
Песма је записана јула 1980. године у Височкој Ржани, а певала је: МИЛАНКА НЕНИЋ (рођ. 1908. у Росомачи од оца Милче и мајке Саветке, удата у В. Ржану.
Референце
Извор
Народне лирске песме Височке Ржане. Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 75-76.
