Засјајала мјесечина сјајна
На вратима од тамнице тавне,
Из тавнице сужањ проговара:
„Сјај, мјесече, јуначки путниче!
„По тебе сам доста путовао 5
„А јаднијех мајак објадио,
„А љубовце у црно завио,
„А сестрице браћом раставио:
„Сад се јесам јадан осужњио,
„Да би ђегођ ни по јада мога, 10
„Но у зета од Удбиње краља,
„У краљице, у моје сестрице;
„Моја ми се сеја узнијела,
„Што је краљу на руци преспала.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 226-227.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 381-382.
