Мутна импресија

Мутна импресија Писац: Милан Ракић

Данас, драга моја, пољем пада слана,
И хоре се звона из далеког града,
А равницом црном шири се и влада
Мутна атмосфера задушничких дана.
Данас, драга моја, пољем пада слана.

Осећаш ли, драга, крај општег развића
Клицâ, жудних да се што пре на свет јаве,
У хумкама свежим, испод нове траве,
Тајно распадање прежаљених бића?...

— Дај ми уста твоја, дај могућност тајну
Да, жив, заборавим да сам жив, да свуда
Видим само срећу и доброту крајну,
Да спокојан будем и тих као Буда!
Дај ми уста твоја, дај могућност тајну!

Јер осећам стално распадање бића,
И док покрај мене мре природа млада,
Нечујно, у самом почетку развића,
И црном равницом тихо пада слана,
У мојој се души простире и влада
Мутна атмосфера задушничких дана ...

Извор

• Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 141-142

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Ракић, умро 1938, пре 86 година.