Мусић Стеван (Милош Видаковић)
| Мусић Стеван Писац: Милош Видаковић |
Две тамне сенке, два витеза журе
Кроз гору која умире у тами.
Две тамне сенке, два витеза, сами,
Положив копља, на коњима јуре.
Кроз гору лете коњи виловити,
Покаткад који завришти и рже,
Витези тихо шапћу: Брже, брже,
До зоре ваља на Косову бити.
Поноћни ветар, кроз ноћ без месеца,
Поноћни ветар завија и јеца,
На ноћну игру сабира костуре.
Страва. А друмом који се беласа
Ко̂ до два греха, до два црна гласа,
Две тамне сенке, два витеза журе.
Извор
[уреди]- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 280.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милош Видаковић, умро 1915, пре 109 година.
|