— Устаћу рано ја виђет' је ли зора, Је ли моја драга сјела крај прозора. — Крај прозора сједила у драгбг гледала Мој драги, милени којој ли си суђени? — Суђен сам теби, и твоме срдашцу; 5 Ка' ружа румена, јаркоме сунашцу.
Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 91.
