Мојковачка битка

Сестро мила, горска вило, да ли памтиш шта је било, Бадње вече шеснаесте, црногорске славне чете.

Да ли памтиш вило горска, то је дика црногорска, Вукотића сердар Јанка, што га једном рађа мајка.

Кад у рову Божић славе, сердар Јанка мушке главе па се с пушком причешћују неће ником да робују.

Нико кући не утече, а бијаше Бадње вече, стоји пушка до бадњака, мојковачких јунака.

Памти сејо горска вило, Мојковац је Бородино, крста љуби усред рова, побратим је Кутузова.

Кад на Божић свиће зора, Србе брани Црна Гора, пред Мојковцем кршни тићу, сердар Јанко Вукотићу.