Под оном гором зеленом,
А под највишом планином
Мало се село виђаше,
У селу коло играше,
У колу моја ђевојка, 5
Пуштила ћаму до земље
А русу косу до бедре,
А бијел ђердан до паса,
Гледа је момче са града,
На њу се бацајабуком: 10
„Ђевојко, море ђевојко!
„Одигни ћаму од земље,
„А русу косу од бедре,
„А дробан бисер од паса.“
А она млада говори: 15
„Мала ти фала, јуначе!
„У мене браћа терзије,
„Мене ће дибу скројити,
„У мене секе низиље,
„Мене ће бисер низати, 20
„А стара мајка љубљива,
„Те ми је косу згојила,
„Оплет' ми косу на фесу,
„Бојали солуф низ образ.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 231-232.
