„Мори, Ружо, ружна била,
Што си синоћ мужа била?“
„Ја му реко, напој коња,
А он неће да га поји,
А ја кофу па по њега! 5
Ја му кажем, спотни гламње,
А он неће да ги спотне.
Узнем гламњу па по њега.
Прсну жишка, ожеже га.
„Леле, жено, ожеже ме!“ 10
Затој сам га синоћ била.“
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 307.
