Море Миљо, виде ли ми коња

* * *

[Море Миљо, виде ли ми коња]

Море Миљо, виде ли ми коња?
Богме војно, несм га видела,
нело сам га по глас познала,
на бел Дунаву пије бистру воду,
воду пије Нишко поље гледа — 5
како поље без огањ изгоре.
Девојћа га у јад запалила,
невеста га у жал угасила.
Бог т’ убио Тодорће девојћо,
како можеш поље да запалиш! 10
Ружна била па после одила!

Напомена

Референце

Извор

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 181.