Моравка девојка
Изашла је Моравка девојка
у пролеће на светога Ђурђа,
па се млада по Морави шета
сама, боса, по росној ливади.
„Ој Мораво, што си дочекала 5
да у тебе нигде момка нема,
ни на њиви, нити у ливади,
ни у гори са мном да прозбори.
Пуста поља стоје неорана,
пуста стада блају без чобана, 10
врани коњи вриште без јунака,
младе цуре вену без момака.
Ој зелена на ливади траво,
ко ће тебе, траво, покосити,
ко ли мене јадну запросити. 15
Кроз моравска поља и ливаде,
а кроз села где су била прела,
где бејаху славе и весеља,
ту се сада тужна гробља вију;
а код гробља по гомила робља 20
тужно плачу и у камен куну.
Нека куну и ја ћу их клети
до три цара, до три зулумћара:
цар Виљема и Фрању Јосифа
а највише Кобург Фердинанда; 25
Сва три цара срамно погинула
од вас нигде не остало трага;
ваши двори ватром изгорели,
ваше љубе пород не имале,
вашу војску куга поморила, 30
од вас нигде не остало трага;
ваша земља рода не родила —
што Србију земљу поробисте
саморане мајке остависте,
остависте многе удовице, 35
остависте сеје без братаца,
остависте цуре веренице,
под прстеном младе невесгице, —
истерасте нашу дивну војску.
Српска војско, неносито злато, 40
где се десте, где ли отидосте?
Нити знасте, нити прикадисте,
нити вино јадни преливасте!“
Тако јадна тужи и нариче;
од туге јој срце малаксало 45
и од туге снага је издала.
Она паде на зелену траву.
Како паде тад се обезнани.
У сну јадна полумртва спава
док јој у сну ко на јави дође 50
Кристов јунак светитељу Ћорђе,
сав у срми и у сувом злату,
на лабуду коњу крилатоме,
у руке му копље убојито,
на главу му капа од челика, 55
па говори Моравке девојке:
„Немој кукат’, моја сејо драга,
сејо драга, Моравко девојко,
лажу Немци, Швабе и Бугари.
Кад Србију Срби напустили 60
иза гора, ја сам њима вођа
ја их водим и ја их предводим
преко река и преко урвина,
преко брда и снежних планина.
Чуво сам их од глади и зиме 65
чуво сам их све до сињег мора.
А ту, сејо, светитељ Никола
увезе нас на галије тешке,
па одвезе морем дебелијим.
Кад смо били на сред мора слана, 70
ту нас, сејо, срећа нанијела
на зелену гору од маслина,
где но беше много манастира
наше вере и нашег закона
и у њима светитељско тело — 75
старог Г рка светог Спиридона.
Ту нас, сејо, дивно дочекаше
пријатељи из далека света:
племенити Руси и Французи,
Талијани, богати Енглези. 80
У ново нас рухо обукоше,
под чадоре нове уведоше,
донесоше пива и јестива,
донесоше сваке ђаконије,
донесоше сваке лекарије — 85
ко болесан тога извидаше,
ко уморан тога одморише
од тешкога пута Арбаније.
Кад нас добро, сејо, окрепише
у галије опет нас вратише, 90
у галије светитељ Николе.
Товар беше за недељу дана —
пук за пуком, бригада с бригадом,
све се лађе морем окретоше.
На катарке барјаци се вију, 95
а по мору таласи се бију.
Веслајући и бога молећи
да му чува на мору галије
од ветрова и злих времена,
од сирена, швабских сумарена. 100
И бог даде, нека му је слава,
извезе нас здраве и веселе,
извезе нас код града Солуна,
а на поље Болнога Дојчина.
Сејо драга, Моравка девојко, 105
да си видла што ниси видела —
од Солуна па до Свете Горе
све јуначки логор до логора,
а бијели чадор до чадора.
Ко ждралови момци постројени, 110
сила моћна ко у гори виле —
мрка лица, хајдучких очију.
Ту су Дринци, ту су Шумадинци,
ту Дунавци и храбри Моравци.
У свакога рухо устрептало, 115
у свакога срце заиграло —
све гледају на планине сиве
час чекају у бој да се крене.
Зато немој, сејо, туговати,
већ се врати опустелој кули 120
па припали свећу и кандило
и помени крсно име наше —
нек помогне сваког ко га слави.
Када чујеш да се Балкан стресе,
кад закликћу за планине виле, 125
кад се гором развију барјаци
кад топ рикне, Морава одјекне —
то ће бити, сејо, српска војска
што зборише Швабе то слагаше
да у сиње море потонуше.“ 130
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
