Моравички епитафи: Сивчина

Моравички епитафи: Сивчина су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Сивчина (Општина Ивањица).

Споменик Даниловићима – Ненаду (†1944) и Радојку (†1941) (Даниловићи)

Спомен браће из Сивчине.

НЕНАД ДАНИЛОВИЋ

погинуо 1944. године

као борац у ослободилачкој војсци

у Црној Гори од Немаца.

РАДОЈКО ДАНИЛОВИЋ

отишао као добровољац

у ослободилачку војску 1941.

Погинуо од Немаца у Босни.

Спомен подигла

породица Даниловић.

Споменик Миловану Даниловићу (†1916) (Даниловићи)

Спомен

МИЛОВАНА ДАНИЛОВИЋА

из Сивчине

војника 2. чете 1. батаљона 4. пука

3. позива редов

који је учествовао

у рату Балканском и Европском

све од 1912-1916. године

верно бранећи

краља и отаџбину своју.

Споменик Драгомиру Даниловићу (†1914) (Даниловићи)

Спомен

ДРАГОМИРА ДАНИЛОВИЋА

из Сивчине

војника 2. чете 1. батаљона 4. пука

сталног кадра.

Храбро се борећи за отаџбину

погибе на положају Пијеску

између Вишеграда и Сарајева

26. VIII. 1914. године

у 22. години живота.

Споменик Илији Јаковљевићу (†1915) (Бауловићи)

ИЛИЈА ЈАКОВЉЕВИЋ

војник другог пешадиског пука

који је погинуо у 38-ој год.

борећи се за отаџбину

против Аустријанаца

17. октобра 1915. год. на Космају.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му

брат Миладин и супруга Станица.

Споменик Крсмановић Милосаву (†1941) (Баре)

КРСМАНОВИЋ И. МИЛОСАВ

(...) 1912. а погибе 1941. год. у Н.О.Б.

Слава му.

Спомен подиже маћика Сава

са породицом.

Споменик Роговићима – Кости (†1915) и Драгољубу (†1914) (Баре)

Овај спомен

представља

КОСТУ РОГОВИЋА

из Сивчине

војника 3. позива

који поживи 44. године

а погибе 22. октомбра 1915. године

у Лозници код Чачка

где је и сахрањен.

И синовац му

ДРАГОЉУБ

војник кадровац

који погибе од Аустриске војске

борећи се за своју отаџбину

у 21. години свог млађ. живота

7. септембра 1914. године

на Мачкову Камену.

Бог да им душу проети.

Спомен им сподижу

брату и сину Милутин,

мужу и синовцу Јелка,

стрицу и брату Илија,

оцу и братучеду Маринко,

ђеверу и сину Совијана.

Споменик Василију Парезановићу (†1915) (Парезани)

Спомен

ВАСИЛИЈУ ПАРЕЗАНОВИЋУ

из Сивчине

војнику 1-ог позива

кои погибе храбро борећи

се за слободу своје отаџбине

у својој 22. год.

10. децембра 1915. год.

на Великој Ливади.

Бог да му душу прости.

Спомен му подигоше

мајка Винка,

брат Милорад Милосав

и сестра Перса.

Споменик Владимиру Калушевићу (†1916) (Поред банског пута Ивањица-Јавор)

Браћо и сестре

овај спомен представља

један од оних многобројних

српских соколова,

на чијим се палим костима

подиже слобода

и постиже уједињење

нашег троименог народа СХС.

Храбри српски добровољац

ВЛАДИМИР Љ. КАЛУШЕВИЋ

рез. поднаредник I чете II-ог батаљона

добровољачког одреда

п. пуковника Војина Вука Поповића

учествујући у Европском рату од 1914. год.

нарочито се истакао у одбијању напада

Аустријанаца долином Моравице

у јесен 1914. у Ариљском пољу

у гоњењу ових из Србије 1914. год.

и у свим осталим борбама

за време повлачења српске војске у јесен 1915.

а потом доцније борећи се храбро

за ослобођење своје поробљене отаџбине

положи свој млађани живот

у борби са небраћом и крволоцима

Бугарима на Солунском фронту

Сива Стена Кајмакчалан

октобра 1916. год.

у цвету своје младости

у 25. год. живота свог.

Спомен подигоше свом јединцу

Љубисав и Милосава

Калушевић из Рокци,

ср. Моравичког окр. Чачански.

Споменик Аксентију Радишићу (†1915)

АРСЕНИЈЕ РАДИШИЋ

из Рокци

регрут I чете III-ег батаљона

31. пука Хајдук Вељко,

а који испусти свој племенити живот

у најлепшој својој младости 21-ој год.

у далеком свету

од својих милих и драгих

у Штипу

9-ог марта 1915.

Бог да му душу прости.

Спомен му подиже

ожалошћени отац Милинко,

мајка Вукосава,

сестре Милисава Станојла и Сара.

Крајпуташ Мијату Калушевићу (†1915) (поред пута Ивањица-Јавор)

МИЈАТ КАЛУШЕВИЋ

из Рокци

војник I чете IV батаљона IV пука I позива

који поживи 33. г.

као добар и поштен грађанин

а погибе на положају Јавор-ју

борећи се за своју отаџбину

од небраће Бугара

6. новембра 1915. године.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше

бивша супруга Милисава

са садашњим мужем

Рајком Калушевић.

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.