Пређи на садржај

Моравички епитафи: Придворица

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Придворица су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у некадашњем насељу Придворица (Општина Ивањица).


Споменик Вукадину Ковачевићу (†1919) (Градина)

Овај спомен преставља
срп. храб. Ратника
ВУКАДИНА КОВАЧЕВИЋА
овд. војника 7. брд. батер. 1. арт. Пука
а као кадровац участ.
срп. тур. бугар. и аустр. рата
живе 19. г.
а умре у Гор. Немачкој
2. нов. 1919. год.
у Лехвелу.
Овај тужни спомен подиже му
брат Воислав,
мајка Љуба,
ж. Лена,
кћер Коса,
сна Мијојла,
синовци Петар и Живорад,
сестра Перса,
зетови Петар и Радиша.
О Вукадине и Станоје
мила браћо
зашто у младости
са овог света тамо похитасте
за крс часни и веру Христову
свој живот славно положисте,
фамилију своју ожалостисте
ваш бр. Воислав
и зет Петар.


Споменик Станоју Ковачевићу (†1915) (Градина)

Овај споменик преставља
српског ратника
СТАНОЈА КОВАЧЕВИЋА
овд. војника 4. чете 3. б. 12. кадр. пука
живе 25. г.
а борећи се за веру и отаџб.
премину код Велеса
10. окт. 1915. г.
Овај тужни спомен
подиже му ожал. брат Воислав
мајка Љуба,
ж. Мијојла
син Живорад и сна Лепа,
синовац Петар,
синовице Коса, сестра Перса,
зетови Петар и Радиша.


Споменик Владимиру Борисављевићу (†1914) (Градина)

О мила браћо
прочитајте овај спомен
ВЛАДИМИРА БОРИСАВЉЕВИЋА
из Врмбаја
вој. 1. чете 1. бат. 4. пука Дринске див.
живе 36. г.
а погибе у борби на Вишеграду
29. августа 1914. г.
Спомен подиже
Драгослав и Душан синови
и жена Станка
и ћери.


Споменик Миладину Ковачевићу (†1913) (Градина)

МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ
из Градине
војник 1. чете 1. бат. 4. пука 2. поз.
живе 43. г.
а учествовао у ратовима
од 1912. г. до 1913. г.
Тада је и умро 30. јуна у Балдогасану
– посмртни остаци (…)
ж. Љубу,
синове Микаила, Драгољуба и Тиосава,
ћери Драгу и Вукосаву,
унуке Миленка, Добришу и Драгишу
и снае Мијојлу и Крстину
кои му и овај спомен подигоше.


Споменик Миленку Јаћимовићу (†1915) (Градина)

Вечни спомен
МИЛЕНКА ЈАЋИМОВИЋА
из Врмбаја
4. чете 1. бат. 4. пука
Дринске дивизије.
Живео 40. г
погибе у борби
новембра 1915. г.
Спомен подиже син.


Споменик Ратку Обрадовићу (†1942) (Градина)

РАТКО ОБРАДОВИЋ
живе 29. г.
погибе 1942. г.
Спомен подижу
зет Миломир,
ћери Нада Миломирка,
жена Рада
и унучад Радојица,
Рада и Бана.


Споменик Милораду Јовановићу (†1915) (Вељовићи, Лучице)

Ој путниче
умољено прочитај
овај спомен
МИЛОРАДА ЈОВАНОВИЋА
из Лучица
војника 2. ч. 1. батаљона 4. пука
кои даде живот за време рата
борећи се за Краља и отаџбину
у 20. г. своје младости
код Обреновца
марта 1915. г.
Збогом браћо и сестре миле
ја се овде повратити нећу
а ви мене запалите свећу.
Спомен под. брат Иван,
син Витомир,
снае Мара и Десимирка,
унуци Богомир и Вукашин
и ж. Стаменка.


Споменик Вукашину Борисављевићу (†1914) (Врмбаје, Некошеница)

Приђите ближе
мили роде
сврати и жаљено реци
Бог да прости душу
ВУКАШИНА БОРИСАВЉЕВИЋА
из Врмбаја
а бившег војника 17. пука I позива
који доживе 35. г.
а умро у Ваљеву
5. јануара 1914. г.
Овај вечни спомен
сподиже отац Маринко
брат Миленко,
мајка Сара
и жена Томка.


Споменик Живораду Ковачевићу (†1935) (Градина)

О мила браћо и сестре
и путниче мили
радо ви застаните мало
и прочитајте овај тужни спомен
нашег војника
ЖИВОРАДА КОВАЧЕВИЋА
из Градине живе
21. г.
а умре 17. јуна 1935. г.
у вароши Љубљани.
Спомен подиже му
ожал. стриц Воислав
поочим Александар,
мајка Миојла,
малолетни син Душан,
жена Катарина,
браћа Петар и Милутин
и стрина Лена и Ката.


Споменик Марковићима – Малиши (†1945) и Петру (†1945) (црквена порта)

МАЛИША и ПЕТАР
браћа МАРКОВИЋИ
живеше 22. год.
а погибоше 30. III. 1945.
Спомен подижу Малиши:
брат Љубиша, мајка Вукосава
и синовци.
Петру: отац Драгољуб
са осталом фамилијом.


Споменик Витомиру Усиљанину (†1947) (Миздраци)

ВИТОМИР УСИЉАНИН
живе 39. год.
а погибе 1947. год.
Спомен подиже
брат Марко,
сна Надежда,
синовац Миодраг
и ћер Милијана.


Крајпуташ Николи Милошевићу (†1918) и Милентију Муњићу (†1915) (Деспотовица, поред пута Придворица-Слатина-Мланча)

НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ
војник телегр. оделења 22. пука
живе 24. г.
учестово у рату од 1914-1918. г.
Долазећи на осуство
и враћајући се у команду
умре 24. окт. 1918. г.
Приштини.
Спомен му подижу родбина.
МИЛЕНТИЈЕ МУЊИЋ
војник 2. чете 3. б. 12. п. 3. поз.
живе 48. го
а учестова у турско бугарском
аустрин. рату.
Погибе окт. 1915. г.
Спомен му под. Синови
Радивоје и Душан,
ћер Радојка,
сна Мица
и сестра Станка.


Споменик Радојку (†1911) и Славки (†1928) Карамарковић (Добри До)

РАДОЈКО
и по аманету
братучед Милоја Кимчете.
Драга браћо и сестре
не пожалите труда свога
приђите ближе
код спомена мога
и реците Бог да прости
нашега ратника војника
РАДОЈКА КАРАМАРКОВИЋА
из Ћубрка
ж. 21. г.
умре 6. септембра 1911. г.
у Штипцу.
СЛАВКА КАРАМАРКОВИЋ
ж. 23. г.
умре у Душевној болници у Нишу
10. септембра 1928. г.
Спомен им подиже
брат Настас Ћубрк.


Споменик Велимиру Милуновићу (†1915) (Запоточје)

ВЕЛИМИР МИЛУНОВИЋ
војник I пољске батерије
II Дивизиона 9, АТИ пука
ж. 24. год.
умре од задобијених рана
на Ретким Буквама
у Војној болници у Ваљеву
16. фебруара 1915. год.
Спомен му сподиже
брат Драгомир
за успомену и дуго сећање
и синовац Радивоје
и сна Илинка.

Извор

[уреди]
  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.