Младост Доситија Обрадовића/15
| ◄ ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА ► |
ПЕТА ПОЈАВА
АНТОНИЈЕ, ЈАНИЋИЈЕ, ДИОНИСИЈЕ, ВАСИЛИЈЕ и пређашњи
АНТОНИЈЕ:
Шта је?!... Да није већ што украо тај твој деран?
ИГУМАН:
Какав деран?!... Тај је паметнији од свију нас! Чита као вода сваку књигу где му отвориш од корица до корица.... Боље чита него ја!... Ја не смем ни читати пред њим.... Дед’ подајте му какву год хоћете књигу, да вас све редом посрами!
АНТОНИЈЕ и ЈАНИЋИЈЕ:
Је л' могуће?!
ИГУМАН:
Како да није могуће?!... Мало час сам се уверио!... Једва чекам да га сутра водим у Ириг господину проти Шакабенти и свуда по свима кућама. Нека виде каквог ја имам ђака!... Ха, шта велите ви на то?
АНТОНИЈЕ и ЈАНИЋИЈЕ:
О!... о!... о!
ИГУМАН:
Дед’, Димитрије, узми ту књигу.... Хајдемо у шљивик, да нам Димитрије чита. То ће бити красна забава! (Оде са Доситијем.)
АНТОНИЈЕ, ЈАНИЋИЈЕ и ДИОНИСИЈЕ (идући за њима):
О!... о!... о!
ВАСИЛИЈЕ (за њима):
Чудите се, богме, кад нисте у младости ништа учили!...
ЗАВЕСА ПАДА