МЛАДОМ ДРУГУ
Младост кипи у твојим жилама,
Чело ти је окићено крином;
Око пламти; за борбу у свету
Срце снажиш пламеним рубином —
И чудиш се, што не пијем с тобом!
Покид’о сам оштро перје с крила,
Сломио сам мач у борби љутој,
Источио крв из бујних жила.
Рањен витез с ограшја крвава
Тужно гледа своје време славно —
Нит зрак сунца може да измами
Осмех оном, што је мртво давно —
Сврших! А ти, кога у бој зове
Од врлина угушена зрака,
О, не смеј се над пропашћу љутом
И судбином несретна јунака.
Крв те гони кроз вихаре страшне
Да за добро и истину живиш,
Мач ти сева у десници кршној
Да јунаштвом цео свет задивиш.
Али не знаш, како мис’о гине
У отрову застарела греха,
Груд се цепа пред стрелом поруга
А мач ломи с ледена осмеха.
И већ гледам где орлу крвавом,
Кога скрши борба и олуја,
Нити око племенито сева,
Нит му пламен са усана буја,
Већ распасан, без оружја бојна,
Сећајућ’ се борбе и милина
К'о урвина сањајући ћути
Без пехара и без рујна вина...
Беч, 17 новембра 1893.
