Младожења посече невесту
Шта то цвили, шта то пишти, горе по планине,
да л су виле, да л су виле, дал су љуте гује?
Да су виле, да су виле, у горе 6и биле,
да су гује, да су гује, под камен би биле;
но то јесу, но то јесу, кићени сватови; 5
напред иде, напред иде, девер уз девојку,
а за њиме, а за њиме, Стеван младожења;
закачи се, закачи се, божурова грана,
закачи се, закачи се, за танку мараму;
маши руком, маши руком, Стеван младожења, 10
да одсече, да одсече, божурову грану;
не одесече, не одсече, божурову грану,
но одсече, но одсече, девојачку руку;
љуто писну, љуто писну, лепота девојка:
„Спушћајте ме, спушћајте ме, на зелену траву; 15
нећу рећи, нећу рећи: зелена је трава,
но ћу реЋи, но ћу рећи, мајчина су крила!"
Ту подвикну, ту подвикну, Стеван младожења:
„Ископајте, ископајте, раку с ножевима,
закопајте, закопајте, лијепу девојку, 20
посадите, посадите ружу на прсима,
начините, начините, цркву више главе,
извадите, извадите, бунар испод нога;
ко је дика, ко је дика, нек се ружом кити,
ко је болан, ко је болан, у цркву нек иде, 25
ко је жедан, ко је жедан воде нека пије;
сури вуци, сури вуци, рано заурлајте,
кукавице, кукавице, рано закукајте,
те будите, те будите, лијепу девојку,
да порани, да порани, на воду Марицу, 30
да завати, да завати, воду студеницу,
да посипље, да посипље, свекра и свекрву,
да посипље, да посипље, девера и јетрву,
да посипље, да посипље, девет мили зава!"
