Младог петка мјесеца шевала,
трећег дана мубарек бајрама,
златни паша по Сарај’ву шета,
и за њиме сарајски кадија,
на теферич граду на капију 5
и на ону змајеву јалију.
Сејир чини момке и дјевојке,
а највише момке ашиклије.
Ђегод нађе момка и дјевојку,
момку даје стотину дуката, 10
а дјевојци за рухо сермију.
Сваког момка на понасе пита,
хоће л' узет кићену дјевојку,
а дјевојку, хоће л’ за њег поћи.
Па их вјенча код авлијских врата. 15
Од џуме је па до црог мрака
учинио стотину нићаха,
сто и први у акшам се сврши.
Нити жали кајзерли фирала,
ходајући ускијем сокаком, 20
нити жали жутијех дуката
дарујући момке и дјевојке
и женећи Сарајлије младе.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 800.
