Пређи на садржај

Млади морнар

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Доста бјеше муке, страве,
Више моје младе главе
    Пламтила је муња, гром;
Дизали се бурни вали,
Ломили ми чамац мали
    Својом срџбом помамном.

Мислио сам у понору,
Валовитом пустом мору,
    Да ћу наћи гробак клет,
И без сузе, опроштаја,
Без мајчиног загрљаја
    Оставити, млађан, св'јет.

Ал', гле, сину зрачак среће,
Све се ближе луци креће
    Залутали чамац мој!
Смјело бурне вале стриже
И ево га, сретно стиже
    Ка обали премилој.

Ал' шта видим?!... Отац, мати,
Сеја, братац умиљати
    Сузом лица облили.
Не бојте се! Ево стижем,
И капицу у вис дижем,
    Здраво да сте, здраво сви!

У Бечу, 2. новембра 1889.