Мицо мицина,
у теби су три мужа:
један ти је слијеп,
други љем,
трећи кљаст. 5
Оста мица јаловица.
Оста (Стеванија), раба божија, здрава,
ка’ и кад је од своје мајке пала.
Мицо, у тебе је девет кожа:
нека буде од девет - осам,
од осам - седам, 10
од седам - шест,
од шест - пет,
од пет - четири,
од четири - три,
од три - двије, 15
од двије - једна,
а од једне, пак, ни једна!
Уштрц, мицо,
заклињем те 'Ристом
и часним крстом, 20
ђе те заста, ту те неста!
(10, с.363)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 168. бр. 265.
Ардалић, Владимир. Басме. (Из Буковице у Далмацији), ЗНЖ, XVII (1912), с. 363.
