Мистер Долар (комедија у четири чина)/30
VIII
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: 'Одите, 'одите мала мало ближе мени. Ви сте тако узбуђени?
ЕЛА: Ја? Ах, не, изгледа вам то.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Но па, имали би и разлога, само не видим нешто. Што се ви интересујете тим човеком?
ЕЛА (Хтела би да се брани)
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Помислите: ни мало леп, обичан, безизразан тип; неинтелигентан, један обичан бека, дојучерашњи келнер у клубу где је ваш отац председник; а ви: млада, лепа, угледна па чак донекле врло добро и ситуирана. Можете увек наћи мужа према себи; мужа кога би волели и он вас. Не видим шта ће вам овај?
ЕЛА: Хоћете ли да вам искрено кажем?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Волела бих.
ЕЛА: Ја сам видите велика идеалисткиња.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Тако.
ЕЛА: Мој идеал, моји снови били би на пример: огромни, бели мермерни стубови, између њих се вију широки степени застрвени дебелим саговима, измеђ стубова још и лустери који носе велике бронзане фигуре. Ти степени воде у моје апартмане. Моји апартмани... Ох, Боже, мој, дозволите ми да замжурим, онда их видим...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Молим!
ЕЛА: Моји апартмани... бела соба, зелена соба, плава соба... и уопште собе свих дугиних боја..: Ја излазим из свога тоалетнога кабинета, испраћа ме моја лична собарица огрћући ме велурским мантилом; силазим низ степенице а прати ме ливрејисани лакеј; портир скида капу и, клањајући се дубоко, отвара тешка стаклена врата опточена месингом. Излазим а пред вратима мој сав никлом обасут лимузино; шофер се дубоко клања и ја улазим добацујући: „Џокеј клуб”. Одлазим тамо...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Знам већ даље: бриџ, флерт...
ЕЛА: Па, да, затим и све друго што иде уз такав сан: велики пријеми; путовања на авиону, ривијера и обале северног мора и све друго, и све друго...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Мора вам се признати да сте велика идеаглискиња.
ЕЛА: И кад сам једном приликом моме тати исповедила све своје идеале, он ми је рекао: „Нема тога човека у нашој средини који би ти могао остварити такав сан!” Ја сам почела да очајавам а једнога дана, то је било пре неколико дана, мој ми тата рече: „Ела, драго дете моје, једини човек који би могао остварити твоје идеале, то је господин То- доровић.” И, ето, сад разумете...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: А вама ништа не смета што је тај, који би вам могао остварити идеале, био до јуче келнер код вашега оца?
ЕЛА: Ал’ шта ме се то тиче!
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Па да, то је истина, Али, драго моје дете, колико ја знам ствари, ви ћете се канда и по други пут морати одрећи својих снова.
ЕЛА: Па да... ако су истинити гласови о тој веридби.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Не мислим на то, али док ви тако лепо идеалишете господин Тодоровић, на против, није ни мало идеалиста. За његов је укус на пример много лепша и отменија каква собарица но ви.
ЕЛА: Да ли је то могуће?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Хоћете ли да вас уверим?
ЕЛА: Хтела бих.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Лепо. Ја ћу се уклонити, а ви останите овде и позовите вашу собарицу и саопштите јој на неки начин, да ће се вечерас господин Тодоровић верити.
ЕЛА: Њој да саопштим?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Да њој!
ЕЛА: Али зашто њој?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Учините само како вам кажем па ћете добити одговор на питање: зашто њој? (Оде)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|