Милосава, верна љубо моја, ладо

* * *

[Милосава, верна љубо моја, ладо]

Милосава, верна љубо моја, ладо!
Милосаве, верни господаре, ладо,
љубио си цареве девојке, ладо,
и цареве миле братанице, ладо,
и по Босни младе удовице, ладо. 5
И ти би се царе преварио, ладо,
ако си се девет пут женио, ладо;
ту долазе те воду заваћају, ладо,
цвеће беру по моје градине, ладо,
венци вију по моје постеље, ладо. 10

---

Референце

Извор

• Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 218.