Колико је гора божурова,
Ни тица је прелећет не може,
А данас је свати преиграше,
Сви сватови под жут бор падоше,
Ђевер снахом под жутом наранчом: 5
Под наранчом цвијет отпадаше,
Ђевојка га у ките кићаше,
Све сватове редом даровала,
Не дотече ручноме ђеверу,
На снаху се ђевер расpдио. 10
Вели њему лијепа ђевојка:
„О ђевере, мој златни прстене!
„Ја сам тебе љепшу оставила,
„Оставила моју јараницу,
„Одмене је и виша и љепша, 15
„И боље је рухо сакупила,
„И боље је књигу научила,
„И царев би ферман проучила
„И пашине двије бурунтије.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 199.