Требевићу, више Сарајева!
На тебе су пала три снијега:
Један лањски, други ономлањски,
А трећи је од ове године.
На сред тебе мало прокопњело, 5
Ту ми сједи братац и сестрица:
Братац сеји трлидибу шије,
Сестра брату срме јаглук везе,
Сестра брату тихо проговара:
„Чешће мећи пуца низ њедарца, 10
„Да не може ни алкатрем проћи,
„А камо ли рука од јунака.“
А брат сестри тихо проговара:
„Сестро моја, бора ти једнога!
„Чешће пуни сpмали јаглука, 15
„Да не може цмиље пропадати,
„А камо ли око ђевојачко,
„Осим оно моје јаранице.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 111.