[Мили Боже на свему ти хвала]
Мили Боже на свему ти хвала!
Или грми, ил' се земља тресе?
Ил’ пуцају на граду топови?
Ил’ удара о брегове море?
Нити грми, нит се земља тресе, 5
Нит' пуцају на граду топови,
Нит’ удара о брегове море.
Већ с’ удаје Бег-Зада ђевојка.
Удаје ее ка Стамболу граду.
По њу дошли кићени сватови, 10
Да одведу Бег-Заду ђевојку.
Мајка Заду ситно плетијаше:
Од четверо и од деветеро.
Лијепо је мајка свјетовала:
„Шћери моја Бег-Зада ђевојка! 15
Кад ти будеш близу Стамбол града,
Пушћи чову коњу до копита,
Солуф луке коњу у олуке!
Златну узду на ункашу баци!
Гледаће те Стамбол на около, 20
А Стамболке кроз ново стоборје,
Султаније кроз киту бисера,
А царица кроз драго камење,
Султан царе с тахта царевога.
Говориће Стамбол на около: 25
„Од како је Стамбол постануо,
Није љепше злато ујахало,
Што је сада Бег-Зада ђевојка.
Благо мајци, која је родила,
А и кући у коју ће доћи!“ 30
Шћери моја Бег-Зада ђсвојка,
У момка ти миле мајке нема,
Него једна проклета маћеха.
Ишетаће проклета маћеха,
Изнијеће маштрафу шербета. 35
Ти прихвати маштрафу шербета,
Али не пиј већ подај ђевсру,
А ђеверу маћехину сину!“
Тако мајка шћерцу свјетовала,
Своју шћерцу Бег-Заду ђевојку. 40
Лијепо је мајка опремила.
Ну да видиш Бег-Заде ђевојке!
Кад је била близу Стамбол града,
Пушћа коњу чову до копита,
Солуф луке коњу у олуке 45
Златну узду на ункашу баци.
Гледао је Стамбол на около,
А Стамболке кроз ново стоборје,
Султаније кроз киту бисера,
А царица кроз драго камење, 50
Султан царе с тахта царевога.
Говорио Стамбол на около:
„Од када је Стамбол постануо,
Није љепше злато ујахало,
Што је сада Бег-Зада ђевојка. 55
Благо мајци, која је родила,
А и кући у коју ће доћи!“
Ишетала проклета маћеха,
Изнијела маштрафу шербета,
Па је пружа Бег-Задн ђевојци. 60
А прихвати Бег-Зада ђевојка,
А прихватн маштрафу шербета,
Ал’ не попи, већ даде ђеверу,
А ђеверу, маћехину сину.
Бирдем попи, бирдем му се з’јевну, 65
Седло пуче, добар доро црче,[1]
Паде момак у зелену траву.
Ту је момак свијет мијенио,
И умрије жалосна му мајка! 70
