Ђузел Ајка умивала лице,
Ђул цвијећем и румен' ружицом,
Теје своје руменила лице,
А удрила бакам на обрве,
А оплела косе на осморо, 5
До јагода солуфе спуштила,
Па отиде спрама огледала,
Огледа се, а собом говори:
„Мили Боже, на свему ти фала!
„Дивну ли ме роди моја мајка! 10
„Јошт је љепши Асане драгане,
„Кад с обрије и косу подбрије,
„И црн перчин кад низ плећи спусти,
„Тунофеса на очи намакне,
„А из феса свилен' кита густа, 15
„Те му пада на оба рамена;
„Кад погледа с црнијем очима,
„Простријели у срце ђевојку.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 164.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 225-226.
