Мила (Алекса Шантић)
МИЛА
Седи Мила
Сред мајчина крила;
Лице мршти као баба стара,
Јер је, ено, благо мајка кара
Што у ћумез увукла се била.
Мило, Мило, чувај се белаја,
Квочка не да пилића ни јаја -
Шинуће те са два крила врана,
Па ћеш љути' допанути рана!
1921.