Пошетао Мика-млад
Низ бијели Биоград;
Гледала га Јелена
Са високог пенџера:
Сврћи амо, Мика-млад, 5
Није овђе Јован-бан!
Превари се Мика-млад,
Те он сврни на чардак.
До по ноћи играше,
Од по ноћи пјеваше, 10
А у зору заспаше...
Пробуди се Јелена,
Те погледа с пенџера:
Кад ли иде Јован-бан,
Препаде се Мика-млад. 15
„Ај, не бој се, Мика-млад:
Кад сам била млада ја,
Ја сам била виши враг!"
Кад ли ево Јован-бан:
„Добро јутро Јелена! 20
Што је коса смршена?" —
„С ђецом сам се играла,
Косу су ми мрсила!
Што су очи смућене?
Ја сам ткала поноћи, 25
Те су ми се смутиле!...
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 249.
