Мајка не познала сина
Запроси младо Јелманче,
запроси младу Јанику.
У суботу гу запроси,
у недељу гу донесе.
Како Јанику донесе 5
такој му писмо достиже:
„Јелманче, хајде на војску!
До пуно девет година."
Јелманче мајке говори:
„Да чуваш, мајке, Јанику 10
до пуно девет година.
На јутро, мајке, давај гу
по литру љуту ракију;
на пладне, мајке, давај гу
по вакло јагње печено; 15
на вечер, нано, да даваш
по оку благе јабуке."
Прођоше девет године,
поступи лето десето,
Јелманче чука на врата. 20
Стрча се млада Јаника,
те пита кој то чука на врата?
Јелманче њојзе говори:
„Отвори, млада невесто!
Има ли конак за мене, 25
и за мог коња вранога?"
Јаника њему говори:
„Почекај, младо трговче,
да си упитам мајчицу!"
Утрча млада Јаника 30
те питује стару свекрву:
„Трговче чука на врата.
Има ли конак за њега,
и за његова вран-коња?"
Свекрва њојзе говори: 35
„Отвори, млада Јанико,
отвори врата голема."
Улезе младо трговче,
и љуби младу Јанику.
Јаника њему говори: 40
„Макни се тамо, трговче!
Ја имам драго на пута,
три пут побоље од тебе!"
Сипну Јелманче да плаче:
„Чујеш ме, стара мајчице! 45
Мене Јаника не позна,
а што ме ти не познаш;
што си ме девет месеца носила,
и рујним вином бањала,
и пресним млеком дојила?" 50
