Мајка Ненку вечеру понела,
стадо нађе, а Ненка не нађе.
Стаде клети мзјка ја Ненкова:
„Сине Ненко, мајке не дошаја!"
Дочуше ју виле ју горице: 5
„Стој, не куни, мајко ја Ненкова!
Да какав си пород очувала:
помамија виле по горице,
а камо ли по село девојке!"