Мајка Милку пофалила
У све друшке на кладенци.
„Моја Милка најубава,
И од месец и од слунце.“
Тој дочуло јасно слунце: 5
„Ајде, Милке, да стојимо,
Да стојимо, да грејемо.“
Милка мома надстојала,
Надстојала, надгрејала.
Тој дочуја јасан месец: 10
„Ајде, Милке, да стојимо,
Да стојимо, да грејемо!“
Милка мома надстојала,
Надстојала, надгрејала!
Певач, место записа и напомена
Светозар Станојевић, из Миланова
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 290.
