Мајка Мару ситно плетијаше,
уз плетење ситно говораше:
„Сине, Маро, једина у мајке,
не пиј, шћерко, црвенога вина,
и не носи[1] зеленога венца, 5
и не љуби туђина јунака!"
Стаде Мара савет промишљати:
нема лица без црвена винца,
ни радости без зелена венца,
ни милости без туђег јунака. 10
