Мајка Мару прико мора звала:
Ходи Маре, ако си опрала?
Нисам мајко нег скоро почела. —
Ча си Маре летан дан делала? —
Покрај мора рожице сам брала. 5
Покаж Маре ча си их набрала?
Пуна крилца и оба рукавца,
Уплела сам три винца зелена:
Једнога сам за се оставила,
Другога сам брату даровала 10
Третога сам низ Дунај пушћала,
И још сам му млада говорила:
Плови, плови мој винче зелени
И до плови к двору драга мога.
Па тад реци мајки драга мога: 15
Жени мајко сина јединога,
Јер ако га нећеш оженити
Ја ћу тада сама дошетати. —
Нек не рече да сам наметница
Наметница ј' магла пред очима. 20
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 192-193.
