Мато љуби двије љубе, Б'јелу вилу и Тодору; Б'јела вила коња јаши, А Тодора пјешке ходи; Б'јела вила чизме носи, 5 Тодорица боса ходи; Бјела вила сина роди, Тодорица сузе рони. Тјешила ју бјела вила: „Муч' не плачи, Тодорице! 10 Бићеш вину крчмарица, Моме двору кључарица, Моме чеду дадиљица!” Љуто куне Тодорица: „Твоје вино вода била, 15 Твоји двори изгорили, А чедо ти живо било, Оно није ништа криво!”
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 246.