0001 Сјео Марко вечерати с мајком
0002 Б’јела љеба и црвена вина.
0003 Насмјехну се Краљевићу Марко,
0004 Њега пита остарила мајка:
0005 ”Да мој сине, Краљевићу Марко,
0006 ”Ил’ се смијеш маленој вечери:
0007 ”Суву лебу и црвену вину;
0008 ”Ил’ што нас је мало за вечером,
0009 ”Ил’ се смијеш ти мојој старости?
0010 ”Ако с’ смијеш маленој вечери,
0011 ”Суву лебу и црвен вину,
0012 ”Ти је био већу пребавити
0013 ”И ја бих је с тобом вечерала;
0014 ”Ако с’ смијеш што нас мало овдје,
0015 ”Ти се жени па ће више бити;
0016 ”Ако с’ смијеш ти мојој старости;
0017 ”Да Бог даде ти је не дочеко. ”
0018 Одговара Краљевићу Марко:
0019 ”Ој старице, мила моја мајко,
0020 ”Не смијем се маленој вечери,
0021 ”Не смијем се што нас мало овдје,
0022 ”Нит се смијем ја твојој старости,
0023 ”Већ се смијем ја својој итрости.
0024 ”Кад сам био у горици чарној,
0025 ”На студенцу води на пландишту,
0026 ”Ту пландова јуначе Алија,
0027 ”И с Алијом три стотине друга.
0028 ”Како стиже на бунар на воду,
0029 ”Одма заче заметати кавгу.
0030 ”Шарац бије ногама хатове,
0031 ”А ја јунак Турке јаничаре,
0032 ”Склепташе се Турци јаничари
0033 ”Да ме вежу уз Шару коњица.
0034 ”Кад се мајко виђех у невољи
0035 ”Ја повиках из грла бијела:
0036 ”Свака вила по једног Турчина,
0037 ”А вилове с Марком на Алију. ”
0038 ”Преплаши се Туре јаничаре,
0039 ”Па побјеже што утећи може.
0040 ”Шћаше исто и јунак Алија,
0041 ”Ал’ га стиже Шарац добар коњиц,
0042 ”Према себе одкидох му главу,
0043 ”И задобих блага и одвише,
0044 ”Свр свег свега сабљу димискију
0045 ”Са којом сам посјеко јунака
0046 ”Пуно право до три стотинице.
0047 ”Томе сам се насмијао, мајко.”
Извор
Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
