Три наранче у Новоме расле,
Гојила ји Новкиња дјевојка;
По љету ји вином пол'јевала,
По зими ји свилом покривала.
Једну гоји цару честитоме, 5
Другу гоји дужду мљетачкоме,
Трећу гоји Краљевића Марку.
Коју гоји цару честитоме,
Коју гоји ону му и даје,
А цар њојзи зелену јабуку: 10
„Мало цару на јабуци вала,
Који шаље зелену јабуку —
Дјевојка сам, јабука сам сама!”
Коју гоји дужду мљетачкоме,
Коју гоји ону му и даје, 15
Дужда њојзи сјајно огледало:
„Мало вала дужду мљетачкоме,
Који шаље сјајно огледало —
Дјевојка сам, огледало само!”
Коју гоји Краљевићу Марку, 20
Коју гоји ону му и даје,
Марко њојзи коња и јунака:
„Вала брату Краљевићу Марку,
Кој' ми шаље коња и јунака —
На коњу ћу по граду јашити, 25
С јунаком ћу по граду шетати;
Марко зиаде шта треба дјевојци!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 221.
